Izvor: Politika, 21.Okt.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragim kamenom nasipaju seoske puteve
U Ramaći podno Rudnika nisu čuli za „juvelirske mineralne sirovine”, ali znaju da su Nemci od „šarenog kamena” sa Glavice još pre 30 godina pravili keramičke pločice
Kragujevac – Mora da nešto vredi, ne bi ga Nemci džabe kupovali – veli Dragomir Radovanović iz podnorudničkog sela Ramaća, prisećajući se kako je nekad i sam kopao na obližnjoj Glavici. Za stručnjake je Glavica lokalitet i nalazište juvelirskih mineralnih sirovina, a za Dragomira, časnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << starinu od 75 leta, samo brdo puno „šarenog kamena“. U jednom se Dragomir i stručnjaci slažu – niko ne zna koliko ga ima, jer detaljne analize nisu rađene, a kopanja su bila samo površinska.
– Bilo je to pre trideset godina, možda ima i više. Zadruga iz Vraćevšnice kod Gornjeg Milanovca zaposlila je nas desetak da kopamo. Tad je sve to bila privatna zemlja, a zadruzi je bilo stalo da dođe do Glavice, pa je morala da se trampi sa vlasnicima. Oni zadruzi Glavicu, a zadruga njima zemlju na drugom mestu. Tad niko nije znao šta kopamo, znam samo da su nam ovi iz zadruge posle pokazivali kako su Nemci napravili keramičke pločice od našeg kamena – priča Dragomir.
Kopanja na Glavici kratko su trajala, pošto se zadruga raspala, i bila su samo površinska iako je, priseća se stari Ramaćanac, bilo priče da su „najbolje grede duboko pod zemljom“.
– Sećam se da su inženjeri koji su dolazili govorili kako nema vajde od kopanja po površini. Pričalo se da treba poći odozdo iz potoka, pa pravo kroz brdo. Pominjalo se da će tu da bude pravi rudnik, tunel sa šinama i vagoni, ali ništa od toga nije urađeno. Sav kamen smo tovarili na traktore, a gde je i kome prodavan pojma nemam. Sećam se samo da sam u ruci držao keramičku pločicu 10 puta 10. Bila je mnogo lepa, jer naš kamen ima lepu šaru i sav je u boji. Mešaju se zelena, plava, crvena i žuta – pokazuje nam Dragomir.
Šta se, zapravo, krije iza „šarenog kamena“, kome boje daju „lepu šaru“, kako kaže starina iz Ramaće.
Prema rečima geologa Isidore Obradović, zaposlene u kragujevačkoj Upravi za privredu, u pitanju je – opal, kamen iz grupe juvelirskih mineralnih sirovina. U ovu grupu minerala spadaju još kvarc i kalcedon, čija su nalazišta, takođe, registrovana na području Ramaće, ali i okolnih sela.
– Nalazišta ovih minerala registrovana su u Ugljarevcu, Dobrači i Stragarima, ali samo u Ramaći postoje lokaliteti na kojima se mogu naći zajedno opal, kvarc i kalcedon. Budući da na tom području nikada nije zaživela industrijska, komercijalna eksploatacija, pretpostavljam da je u pitanju poludragi kamen lošijeg kvaliteta. Ipak, neophodno je izvršiti i dodatna, laboratorijska ispitivanja – objašnjava Isidora Obradović i dodaje da je veliki problem to što okolina Kragujevca nikada nije detaljno ispitana.
Poslednje ozbiljne analize geološkog sastava zemljišta datiraju još iz perioda stare Jugoslavije, kaže Obradovićeva, navodeći da su geološke karte, odnosno listovi za Kragujevac, Kraljevo, Lapovo i Paraćin urađeni u periodu između 1963. i 1977. godine.
– Podatke o zastupljenosti mineralnih sirovina i njihovim količinama na ovom području poseduje Ministarstvo za rudarstvo i energetiku. Mi smo još u maju ove godine uputili jedan dopis, ali odgovor nikako da dobijemo. Ne znam šta je u pitanju, a podaci su nam bili potrebni radi izrade lokalnog ekološkog akcionog plana – navela je naša sagovornica.
Meštani Ramaće odavno su digli ruke od kopanja na Glavici. Kažu da nema vajde raditi kad se selo polako gasi, a mladi odlaze put Kragujevca i drugih većih gradova. „Šareni kamen“ o kome se davno pričalo i sada ima svoju svrhu, veli Dragomir, objašnjavajući kako je prošle godine njime nasut put ka susednoj Dobrači.
Brane Kartalović
----------------------------------------
Do 300 dolara po karatu
Opal je mineral silicijuma. Može biti bezbojan ili raznobojan, kao onaj koji u ruci drži Dragomir iz Ramaće. Svojstvo takvog opala je specifično prelamanje svetlosti, pojava koju stručnjaci nazivaju opaliziranje i iriziranje. Od davnina se koristi u izradi nakita. Spada u treću kategoriju juvelirskog dragog kamena, a cena na svetskom tržištu, u zavisnosti od kvaliteta, iznosi od 60 do 300 dolara po karatu.
objavljeno: 22.10.2010
