Izvor: Politika, 14.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dostupno samo „Ušće”
Osobama sa invaliditetom nepristupačan najveći broj bolnica, ministarstava, pošta, zgrada gradskih opština, fakulteta
Ispred mnogih zgrada kao što su opštine, bolnice, pošte, banke, stambene zgrade, fakulteti ili srednje škole oni moraju da zastanu i isplaniraju gotovo nemoguću stvar – kako će u invalidskim kolicima savladati stepenice, uske ulaze ili visoke ivičnjake. Zakon o planiranju i izgradnji obavezuje investitore da „javne površine i javni objekti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od opšteg interesa moraju da se učine pristupačnim osobama sa invaliditetom u skladu sa standardima pristupačnosti”. Naši sagovornici iz Beograda, Novog Sada i Niša saglasni su da se situacija poslednjih godina menja nabolje i da je većina novoizgrađenih objekata pristupačna osobama sa invaliditetom, ali upozoravaju da još nema stroge kontrole da li objekat ispunjava propisane standarde.
– Jedina zgrada u Srbiji koja ispunjava sve standarde pristupačnosti jeste zgrada „MPC Ušće”. Pristupačne objekte najviše grade strani investitori, dok se kod domaćih graditelja ponekad dešava da izgrade loše rampe koje osobe u invalidskim kolicima ne mogu da koriste. Kod nas je, izgleda, još nepoznanica kako treba da izgleda pristupačna zgrada, ali naša udruženja su tu da pomognu i savetuju sve zainteresovane kako da svoje objekte učine potpuno pristupačnim – kaže Željko Ilić, predsednik Foruma mladih sa invaliditetom i koordinator „Kros disabiliti mreže Srbije”.
On kaže da je, što se tiče pristupačnosti, situacija nešto bolja u Beogradu i u Vojvodini, dok u gradovima na jugu Srbije, poput Vranja ili Leskovca, malo objekata ispunjava ove standarde.
Spisak državnih institucija koje su nepristupačne, a neophodne su osobama sa invaliditetom, poduži je. Ilić napominje da su u Beogradu nepristupačni, na primer, Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Ministarstvo rada i socijalne politike koje rešava pitanja osoba sa invaliditetom, kao i druga ministarstva u Nemanjinoj ulici, većina gradskih opština, centara za socijalni rad, filijala Poreske uprave. Da to ne mora da bude tako pokazuju primeri opština Novi Beograd, Rakovica, Vračar i Zvezdara koje imaju rampe, pristupačne šaltere i liftove.
– Kada idem u Glavnu poštu treba da čekam ispred zgrade da se neko smiluje i pomogne mi da uđem ili da službenica iz pošte izađe ispred ako treba da podignem paket – priča Aleksandar Jovanović iz novosadskog Foruma mladih.
Isti problem on i druge osobe u invalidskim kolicima imaju i kada treba da uđu u Biro za zapošljavanje, u zgradu gde se nalazi lekarska komisija u ulici Vase Stajića, u većinu novosadskih domova zdravlja. Veliki broj niških bolnica, Klinički centar i medicinski objekti unutar njega takođe zadaju probleme osobama sa invaliditetom.
– Nepristupačna je, u stvari, većina javnih objekata, među njima su SUP, zgrada suda, kabinet gradonačelnika, Glavna pošta, kao i zgrada Zavoda za mentalno zdravlje, koja ima rampu sa velikim nagibom pa je neupotrebljiva – kaže Aneta Ilić, sekretar „Udruženja paraplegičara” iz Niša.
U tri najveća grada u Srbiji nepristupačna je i većina fakulteta, a situacija je još gora sa srednjim školama od kojih retko koja ima rampu i odgovarajuće toalete. Ilićeva ističe da je u Nišu pristupačan jedino Pravni fakultet, kao i da je čula da je Ekonomska škola dobila rampu, jer je dvoje njihovih učenika u invalidskim kolicima.
Kretanje im donekle poboljšava uvođenje niskopodnih autobusa u Beogradu i Novom Sadu, ali ih u Nišu još nema. Opštine Medijana i Pantelej nabavile su kombi vozilo, ali ono se koristi samo za prevoz zaposlenih i učenika, pa Aneta Ilić kaže da taj prevoz ne može da se koristi u slobodno vreme.
– Imamo dobru saradnju sa Gradskim saobraćajnim preduzećem iz kojeg su nam obećali da će uvesti više niskopodnih autobusa, kao i da će urediti stajališta tako da njihov nivo bude isti kao nivo autobusa. Takođe, u gradu ima nedovoljno parking mesta za osobe sa invaliditetom, ali su nam iz Parking servisa najavili da će ovaj problem uskoro rešiti povećanjem broja obeleženih mesta – kaže Ilić.
Situacija sa pristupačnim toaletima je još gora. Pojedini fakulteti ili bolnice u Beogradu imaju rampe, ali nemaju pristupačne toalete, a na potesu od Slavije do Kalemegdana ima samo jedan pristupačan toalet – u kafiću „Ruski car”. Pristupačnih javnih toaleta u Nišu ima samo na pumpama OMV-a.
– Koliko će objekata biti pristupačno osobama u kolicima zavisi i od naših udruženja i inicijative. Nadamo se da ćemo u okviru gradske skupštine imati poseban savet koji će se baviti pitanjima osoba sa invaliditetom, čime ćemo dobiti mogućnost da učestvujemo u donošenju odluka i pronalaženju sistematskih rešenja problema pristupačnosti – zaključuje Željko Ilić.
Jelena Beoković
[objavljeno: 15/04/2008]
