Izvor: S media, 13.Dec.2010, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosijei tajne službe uskoro javni?
Srpski pokret obnove ne odustaje od zahteva da dosijei tajnih službi budu otvoreni i dati javnosti na uvid. Predlog zakona o otvaranju tajnih dosijea, koji je ta stranka sačinila još 2004. godine, podnet je poslanicima Narodne Skupštine.
Zakon, o kome prema tvrdnjama iz SPO državni organi nemaju primedaba, pisan je po ugledu na slična akta pojedinih bivših komunističkih zemalja. U Slovačkoj, Češkoj, Poljskoj i nekadašnjoj DR Nemačkoj proces otvaranja dosijea >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << završen je odavno a iskustva tih zemalja bila su predložak za nastajanje zakona koji će podneti SPO.
Prema tom zakonu građani će moći da traže uvid u svoje dosijee a predviđa se i otvaranje svih političkih dosijea bez obzira na period u kome su nastali. Podrška zakonu dobijena je od većine parlamentarnih stranaka pa se očekuje da će se njegovim usvajanjem steći uslovi da budu obelodanjena i imena saradnika Državne bezbednosti pre 2000. godine koji su svojim radom doprineli stradanjima obrađivanih građana. Tom se predlogu protivi BIA koja je najavila da važeći propisi ne dozvoljavaju otkrivanje saradničke mreže ali u SPO kažu da će istrajati u svojoj nameri otvaranja svih tajnih dokumenata koji su mnogima naneli štetu.
Pada veo sa dosijea
Uporedo sa novom zakonskom procedurom (a trebalo je to ustanoviti mnogo ranije) trebalo bi da se utvrdi i javnosti objasni sve u vezi sa uništavanjem jednog dela dokumenata tadašnjeg Resora državne bezbednosti. Postoje tvrdnje da su mnogi dosijei nestali u vatri i mašinama za sećenje papira ali i one koje navode da su u pepelu završili bezvredni dokumenti.
Iz perioda posle 5. oktobra 2000. godine postoji nalog tadašnjeg zamenika načelnika Resora DB-a Zorana Mijatovića po kome je izvršen uvid u izjave i dokumentaciju Centara RDB-a u vezi sa uništavanjem dela dokumentacije. Uvidom je zaključeno da su posle održanih izbora 24. septembra 2000. godine počele pripreme za evakuaciju dokumentacije DB-a. Tadašnji načelnik RDB-a Rade Marković uputio je 6. oktobra 2000. svim načelnicima Centara RDB-a depešu broj 3210 kojom je naloženo da je „nepohodno izvršiti selektivan uvid u dokumentaciju a njeno čuvanje odnosno uništenje nepotrebne realizovati shodno pravilima“. U depeši je navedeno i da se „čuvanje i odlaganje dokumentacije mora organizovati tako da se učini potpuno nedostupnom neovlašćenim licima u svim slučajevima“.
BIA: Podržavamo otvaranje dosijea
Dan kasnije, 7. oktobra održan je sastanak u Intitutu za bezbednost na Banjici kome je predsedavao zamenik načelnika RDB-a Nikola Ćurčić a prisustvovali su mu načelnici Centara iz Srbije. Učesnici sastanka nisu bili jednoglasni u vezi sa uništavanjem dokumentacije, bilo je i onih koji su se tome protivili. Pošto je, ipak, preovladao stav da dokumentacije bude uništena naređeno je i šta treba da se uništi. Na tom spisku našli su se dosijei prethodnih obrada i operativnih obrada od 1998. godine koje se odnose na članove DOS-a i pokreta „Otpor“; njihovi kartoni iz kartoteke; delovodnici i mikrofilmovi za taj period; izveštaji o proverama; pomoćni dosijei za ta lica koje vode operativni radnici, rukopisi operativnih radnika i operativni dnevnici; mesečni izveštaji o radu za dve prethodne godine; dolazna akta za te dve godine; planovi rada operativnih radnika i jedinica; polazne i dolazne depeše; operativno-instruktorska dokumenta; saradnički dosijei i registri... Naćelnicima Centara naloženo je i da unište dokumenta o materijalno-finansijskom poslovanju, dokumentaciju o saradnicima specijalnih namena i čišćenje hard-diskova u kriptozaštiti.
Potom se pristupilo poslu pa su u centralu DB-a stizali izveštaji Centara o urađenom u kojima je navedeno koja su dokumenta uništena, njihov broj i način uništavanja koji se od Centra do Centra razlikovao: neki dokumenti dopremani su u Beograd, neki uništavani u gradovima u kojima je DB imao svoje Centre te su tako neki završili u vatri kotlarnice zgrade sedišta RDB-a u Beogradu, u kotlarnicama Gradske bolnice u Nišu i SUP-a Zaječar, neki u fabrici kartona „Cepak“ u Kruševcu, neki su isečeni aparatom za seckanje papira „Intimus“ u sedištu RDB-a...
Dačić za otvaranje dosijea
Ukoliko bude dokazano da su mnogi važni dokumenti uništeni, javnost se neće mnogo ovajditi o informacije koje će obelodaniti ko je sve kome radio o glavu radeći za tajnu službu. Postoje indicije i da nije sve što je važno i uništeno što bi primenom novog Zakona bilo moguće utvrditi. Do tada, tajnost arhiva DB-a ostaće nedodirljiva a spekulacije o njihovom sadržaju, postojanju ili uništavanju doneće više štete nego koristi. U svakom slučaju, u vezi sa svim što ima veze sa tajnama tajne službe treba pristupiti suzdržano i bez prevelikih očekivanja.
Dejan St. Jeremić
