Izvor: Blic, 23.Nov.2011, 15:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dopunsko osiguranje neće biti i obavezno
Dopunsko osiguranje, kao nova vrsta zdravstvenog osiguranja, biće uvedeno od naredne godine izmenom Uredbe o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, najavljuje za “Blic” pomoćnica ministra zdravlja Zorica Pavlović, ali dodaje da to ne znači da će građani automatski morati da kupe polisu tog osiguranja. Dopunsko zdravstveno osiguranje biće dobrovoljno.
Njime će biti pokrivena samo participacija za dijagnostičke i terapijske procedure. U Ministarstvu zdravlja dodaju da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se o ovoj novini samo razgovara jer za sad ne razmišljaju o dodatnom opterećenju građana, niti o povećanju bilo kakvih participacija.
- U ovom momentu samo raspravljamo o toj mogućnosti sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje i drugim osiguravajućim društvima. Nemamo konačni dogovor kako će se i kada uvoditi to osiguranje - tvrdi Pavlovićeva.
Svetska praksa je, inače, takva da, ako je za neku proceduru propisano plaćanje participacije, osoba koja ima dopunsko zdravstveno osiguranje ništa ne plaća, dok oni koji to nemaju plaćaju samo iznos participacije.
Uvođenje ovakvog vida osiguranje u Srbiji, međutim, može da se očekuje tek kad zaživi sistem kapitacije (plaćanja lekara po učinku) u domovima zdravlja i plaćanje po dijagnostički srodnim grupama na sekundarnom i tercijarnom nivou.
- Tek kad se razradi taj sistem, mogu da se stvore uslovi da se izanalizira ciljna grupa osiguranika koji će moći da uplaćuju dopunsko osiguranje, zatim finansijski efekti koje će to osiguranje dati u zdravstvenom sistemu, kao i uticaj na celokupni sistem finansiranja - objašnjava Pavlovićeva.
Postoji mogućnost i da se, kad se uvede dopunsko zdravstveno osiguranje, poveća cena participacija.
- To može da bude jedna od mera racionalne potrošnje, a koja bi destimulisala prekomernu potrošnju u zdravstvenom sistemu - objašnjava pomoćnica ministra. Tada bi veliku ulogu imalo dopunsko osiguranje koje bi pokrivalo sve participacije.
- O tome za sad i ne razmišljamo, niti samo takve razgovore vodili sa Vladom. Najbitnije nam je da profunkcioniše novi način finansiranja i, tek kad to bude zaživelo, možemo da razmišljamo u kojim oblastima možemo da povećamo participacije - zaključuje Zorica Pavlović.
Kako je ranije za "Blic” objasnio direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Aleksandar Vuksanović, cilj je da se obezbedi više novca za zdravstvo, a uvođenje dopunskog zdravstvenog osiguranja jedno je od mogućih rešenja. On je objasnio da su i u hrvatskom i slovenačkom zdravstvu napravljeni isti rezovi „pa sad njihov sistem funkcioniše stabilno”.
Kako to izgleda u Sloveniji
U Sloveniji je zdravstveni sistem isti kao i u Srbiji jer je baziran na solidarnosti i jednakosti. I tamo građani plaćaju obavezno zdravstveno osiguranje prema finansijskim mogućnostima, a leče se prema potrebi.
Slovenci, međutim, moraju da plate i dopunsko osiguranje jer im obavezno ne pokriva gotovo nijednu zdravstvenu uslugu u celokupnom iznosu. Primera radi, ukoliko neko ide kod stomatologa, a nema dopunsko osiguranje, intervenciju će platiti 70 odsto od ukupne cene.
Isto to važi i za dijagnostičke procedure i hirurške intervencije. Jedino hitna stanja, kad je pacijentu život ugrožen, pokriva obavezno osiguranje. Plaćaju i participacije, kao što je to slučaj u našem zdravstvenom sistemu, za lekove, dijagnostičke usluge... Tako, na primer, bolnički dan u Sloveniji košta pet evra. Po glavi stanovnika u Sloveniji se, međutim, za zdravstveno osiguranje izdvaja 1.400 evra godišnje, što je pet puta više nego u Srbiji. Za socijalno ugrožene, kojih ima 70.000, osiguranje plaća lokalna samouprava.
