Izvor: RTS, 07.Jun.2010, 08:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donor-heroj
Marko Teodorović, kome je pre dve godine urađena transplantacija srca u Hjustonu, veruje u donor-heroja. Na grudima nosi veliko slovo D i jedan je od junaka sajta koji je osmislio za prijemni ispit na fakultetu. Kaže, u Srbiji, na sreću, ima sve više pravih heroja.
U Srbiji je proteklih dana bilo više transplantacija organa. U noći između četvrtka i petka na Vojno-medicinskoj akademiji urađene su transplantacije jetre i bubrega, a u Kliničkom centru Srbije presađeni >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << su jetra i dva bubrega.
Lekari se zahvaljuju porodicama dva donora koje su u najtežem trenutku, kada su se životi njihovih najbližih gasili, odlučile da pomognu drugima i produže njihove živote.
U detinjstvu, neki od nas verovali su u superheroje, privlačile su nas njihove supermoći i borba protiv zla i loših ljudi.
Marko Teodorović, kome je pre dve godine urađena transplantacija srca u Hjustonu, veruje u donor-heroja. On na grudima nosi veliko slovo D i jedan je od junaka sajta koji je osmislio za prijemni ispit na fakultetu. Kaže, u Srbiji, na sreću, ima sve više pravih heroja.
"Ljudi koji u Srbiji svakog dana zaveštaju svoje organe su pravi heroji, zato što se oni i pored mitova, i pored nerazumevanja, predrasuda, ipak odlučuju za taj korak i na taj način postaju heroji, odnosno postaju nada teškim bolesnicima", rekao je Marko.
Na sajtu "donorheroj.com" možete dobiti odgovore na pitanja o doniranju i transplantaciji i videti reportaže emitovane u Dnevniku RTS-a. Donor-heroj donosi i informacije o organima koji mogu da se presađuju. Marko kaže da, iako je po novo srce morao čak u Hjuston, a na redovne kontrole mora u inostranstvo, ipak želi da pomogne.
"Ima li nade u Srbiji? Iako izgleda daleko, sve može ako ima dobre volje. Ali u Srbiji se i dalje ne rade transplantacije srca i pluća, nema dovoljno lekara koji rade transplantacije bubrega i jetre, ne ulaže se u mlade kadrove i njihovo usavršavanje", naveo je Marko Teodorović.
Doktor Zoran Milošević iz Klinički centra Novi Sad ističe da u svakom ozbiljnijem zdravstvenom sistemu, ako transplantacija funkcioniše kao program, moraju da funkcionišu i sve ostale karike, a one su vrlo bitne.
"Sve karike su bitne, ne samo da bi se transplantacija sama po sebi radila, nego, da bi se svakodnevne zdravstvene usluge podigle na viši i bolji nivo", rekao je Milošević.
Milorad Bijelović iz Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici smatra da se prema svakom organu treba ponašati kao prema živom biću.
"Ako je porodica već dala saglasnost da se uradi eksplantacija organa i svaki taj organ daje život nekom drugom čoveku, onda se prema svakom tom organu mora ponašati kao prema živom biću", naveo je Bijelović.
Tako razmišljaju u zemljama u kojima transplantacioni program funkcioniše u celini i gde transplantacije organa nisu izuzetak već pravilo.
