Izvor: S media, 06.Sep.2009, 18:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donacije za ekshumacije u Belaćevcu
"Medjunarodni komitet crvenog krsta će se angažovati u prikupljanju sredstava za ekshumacije grobišta na području Belaćevca, kod Obilića na KiM", izjavio šef regionalne kancelarije ove humanitarne organizacije Pol Anri Arni.
Prema procenama Kancelarije za nastala lica i sudsku medicinu Euleksa za otkopavanja na području rudnika Belaćevac potrebno je izmedju 300.000 i 500.000 evra, a dosad je prikupljeno svega oko 10 odsto ovih sredstava, ukazao je Arni.
On >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << je naveo da je zajedno sa predsednikom Komisije Vlade Srbije za nestale Veljkom Odalovićem u aprilu obišao ovu lokaciju na Kosmetu gde je, prema iskazima svedoka, skončalo više od 20 žrtava (otetih Srba i drugih nealbanaca).
"To je najgore moguće područje za ekshumacije, veoma nestabilan teren, što je pokazao i prethodni pokušaj otkopavanja, kada je došlo do obrušavanja zemljišta u radijusu od 200 metara", rekao je Arni.
Arni je dodao da su predstavnici MKCK u poslednje vreme sedam puta razgovarali sa šefom Kancelarije za nestale i sudsku medicinu Misije Evropske unije Alanom Robinsonom o radovima na ovoj lokaciji.
"Na gospodinu Robinsonu je da odluči kada su se stekli tehnički i finansijski uslovi da počne otkopavanje", ukazao je Arni i naglasio da će MKCK pomoći u prikupljanju sredstava neophodnih za radove.
U svakom slučaju, kako je kazao, ekshumacije u Belaćevcu su "odložene samo iz finansijskih razloga i potrebno je pronaći donatore koji bi ove troškove platili."
Na pitanje kako je moguće da nijedna, od 30 vlada kojima su se obratili nadležni iz Euleks, nije pokazala spremnost da finansira ekshumacije stradalih Srba, što nije bio problem kada su druge žrtve ratova na području bivše Jugoslavije u pitanju, Arni je odgovorio da "treba imati na umu da se ovde broj posmrtnih ostataka ne meri stotinama, već se radi, uslovno rečeno, o ograničenom broju tela".
S druge strane, činjenica da je dosad prikupljeno samo 10 odsto potrebne sume, "ukazuje svakako na izvesni zamor donatora", kazao je Arni.
Arni je naveo da će MKCK u Prištini, Beogradu i Ženevi nastojati da ubedi donatore da prikupe novac kako bi što pre počele ekshumacije na Belaćevcu.
Upitan da li MKCK može da pomogne u istrazi o trgovini organima oko 350 kosmetskih Srba i manjeg broja drugih nealbanaca koje su albanski teroristi oteli i prebacili u Albaniju, Arni je naveo da u ovoj organizaciji "nemaju nikakve idnicije kojima bi mogli da pomognu u ovoj istrazi."
On je ispričao da je odmah, pošto je bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla Del Ponte iznela ove navode, pozvao sedište MKCK u Ženevi i saznao da su njegovi predstavnici posećivali zatvore u Albaniji 1999. i 2000, u kojima je bilo i zatvorenika iz bivše Savezne Republike Jugoslavije (sada Srbije), ali da se "ti ljudi nisu nalazili na spisku MKCK".
Arni je kazao da MKCK "u ovom trenutku, problem trgovine organima otetih Srba, vidi prevashodno kao pravosudno, a ne humanitarno pitanje" i da je "to nešto što treba da reše pravosudni organi Albanije i Srbije".
Zvaničnik MKCK je izrazio nadu da će slučaju "žute kuće" i trgovine organima otetih Srba na severu Albanije, biti pažljivo istražen i podsetio da specijalni izvestilac Saveta Evrope Dik Marti treba o tome da podnese izveštaj do kraja 2010.
"Gospodin Marti je moćan čovek. Savet Evrope je značajna insititucija, a i Srbija i Albanija su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji", rekao je on.
Ukazavši da su "navodi veoma ozbiljni", Arni je zaključio da zato obe zemlje "moraju da se potrude da reše ovaj slučaj."
MKCK će, kako je kazao, "preko svojih misija u Vašingtonu, Briselu i na drugim mestima, pojačati pritisak da se svi slučajevi nestalih na svim stranama razreše."
Arni se saglasio sa ocenama udruženja porodica nestalih da je proces ekshumacija i identifikacija poslednjih godina usporen, ali ne na svim područjima podjednako.
On je podsetio da se 2007. bilo manje od 18.000 nestalih, dok se danas traga za 15.655 osoba, što znači da je za dve godine rešeno nešto više od 2.000 slučajeva, odnosno da je godišnje rešavano oko 1.200 slučajeva.
Taj prosek je ove godine nešto manji, pa je u Bosni i Hercegovini rešeno oko 1.000 slučajeva, manje od 200 u Hrvatskoj i oko 500 na Kosmetu.
Najveći problem kosmetski konflikt, rekao je Arni, i naveo da se od 6.000 nestalih, koliko je prijavljeno MKCK, danas traga za još 1.889 osoba, što znači da je više od 4.000 slučajeva rešeno.
"U poredjenju s konfliktima širom sveta, to je uspeh", kazao je on, jer ne postoji ni jedan drugi u kome je rešena sudbina dve trećine nestalih.
"Medjutim, za porodice nestalih za kojima se još traga, neprihvatljivo je da čekaju deset godina, ili u Hrvatskoj više od 14, a neki i 17 godina," primetio je Arni.
Arni je naveo da je poslednje dve godine u Hrvatskoj ekshumirano samo 160 posmrtnih ostataka Srba iz oblasti Petrinje, od kojih su 33 tela identifikovana, dok je ukupno identifikovano 79 slučajeva.
"Ove brojke su svakako premale, a proces traganja za nestalima prespor", rekao je Arni, iako je dosad rešeno preko 50 odsto slučajeva.
Na početku procesa tragalo se za 62 odsto nestalih na području Srpske Krajine i 38 odsto na području odgovornosti hrvatskih vlasti, a sada od ukupno 2.300 nestalih, čija sudbina još nije rešena, 46 odsto traži srpska, a 54 odsto hrvatska strana, objasnio je on i izrazio uverenje da će posle sastanka dve delegacije 30. juna ovaj proces biti ubrzan.
Arni je ukazao da u BiH postoji problem stvaranja jedinstvenog registra nestalih, koji još ne funkcioniše, jer se radi o komplikovanoj državi koja "ima ima poteškoća u funkcionisanju".
Podsetivši da je u BiH i dalje nerešena sudbina više od 11.000 nestalih, uz 4.000 ekshumiranih tela koja čekaju na identifikaciju u Tuzli, Arni je istakao da ovde problem, kao i u slučaju Hrvatske i Kosmeta, predstavlja činjenica da, s protokom godina, ima sve manje informacija o nestalima.
"Naš cilj je da pokušamo da sprečimo da presahne dotok informacija koje će dovesti do novih ekshumacija i identifikacija", i da naglasak ne bude samo na žrtvama Srebrenice, već da se jednako traga za nestalim Srbima i Hrvatima, zaključio je Arni.
