Izvor: Blic, 03.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Donacija jedini spas od dijalize
Donacija jedini spas od dijalize
BEOGRAD - Vojnomedicinska akademija (VMA) u Beogradu nedavno je pokrenula akciju zaveštanja ljudskih organa, u slučaju iznenadne smrti ili nesreće, koji bi mogli da se koriste za transplantaciju kako bi nekom bolesniku bio spasen život.
Prvi su, u slučaju nesreće, svoje organe zaveštali lekari VMA, pre svega načelnik te ustanove general-major prof. dr Zoran Stanković, puk. prof. dr Goran Kronja, puk. prof. dr Rajko Hrvačević, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali i republički ministar zdravlja prof. dr Tomica Milosavljević koji je naglasio značaj nacionalnog programa transplantacije.
On je podsetio da je Republičko ministarstvo zdravlja formiralo Komisiju za dijalizu, nefrologiju i transplantaciju, kako bi domaća struka i nauka mogle da prate evropske i svetske programe u ovoj oblasti.
- Naša ustanova napravila je prvi korak i sada očekujemo da nam se pridruže druge naše kolege širom zemlje. Pravi izlaz za većinu hroničnih bubrežnih bolesnika na dijalizi, ali i za mnoge druge bolesnike jeste kadaverična (uzimanje organa sa umrlog) transplantacija - kaže za 'Blic' pukovnik prof. dr Goran Kronja, ocenjujući da je takvo lečenje 'najkorisnije, najjednostavnije, najopravdanije i socijalno najprihvatljivije'.
Kvalitet života bolesnika kome je bubreg presađen nauporedivo je viši u odnosu na kvalitet života onog na dijalizi , primećuje ovaj stručnjak i navodi da je protekle 2002. godine na VMA urađeno 25 takvih transplantacija (od 1996. do danas, urađena je 121 transplantacija), pri čemu je, u desetogodišnjem periodu, zabeleženo preživljavanje u 90 odsto slučajeva, što su rezultati kao i u vodećim transplantacionim centrima u svetu.
Trenutno u našoj zemlji ima 3.500 do 4.000 hroničnih bubrežnih bolesnika na dijalizi. Godišnje se registruje novih 300-400 bolesnika kojima je dijaliza neophodna, drugim rečima, stopa novoobolelih je 10-15 odsto, a to znači da treba uraditi 300-400 transplantacija bubrega kako bi trend porasta broja bolesnika na dijalizi bio zaustavljen.
VMA je krenula sa donatorskim karticama, koje bi mogle biti osnova za formiranje baze podataka potencijalnih davaoca, pri čemu je, prema svetski iskustvima, na milion donatora od 15 do 20 organa za transplantaciju.
Za neke bolesnike, ističe ovaj stručnjak, kod totalnog gubitka funkcije nekog od organa, na primer, pankreasa, jetre, srca, creva, pluća, jedini izlaz je transplantacija. Međutim, ta oblast bremenita je nizom problema, od organizacionih, zakonskih do etičkih.
- Veliku opstrukciju imamo i među kolegama, koji, na jednoj strani imaju otpor da prihvate kadaveričnu transplantaciju, koja jeste novijeg datuma, na drugoj, tu je i nemar da se u lokalnim medicinskim ustanovama ukaže na potencijalnog davaoca, prilikom nesreće, pogibije, jer svaki spasen organ koji nije oštećen zapravo je jedan spasen život - ističe dr Kronja, apelujući na savest lekara da 'spasu što se spasti da'.
Slovenija je, ukazuje zamenik načelnika Klinike za nefrologiju na VMA puk. prof. dr Rajko Hrvačević, ušla u program evropske asocijacije za presađivanje ljudskih organa 'Eurotransplant', ali je prethodno napravila svoju državnu asocijaciju za transplantaciju.
- Njihov model bi mogao i kod nas da se primeni - smatra dr Hrvačević, uz objašnjenje da je to čitava mreža koordinatora koja ima zadatak da u slučaju moždane smrti potencijalnog davaoca obavesti centralnu kancelariju agencije za transplantaciju, kako bi ona dalje preuzela kompletnu organizaciju te intervencije, od ekipe koja radi eksplantaciju (uzimanje) organa, ekipe koja organ prenosi u posebnim uslovima, centra za tipizaciju tkiva i, najzad, hirurškog tima koji realizuje transplantaciju.
- U svetu je to najčešće rešeno kao što je to uradila Slovenija, a program transplantacije finansira se iz budžeta države - ističe dr Hrvačević. Prema njegovim rečima, transplantacija je pet puta jeftinija od lečenja na dijalizi, pa su zdravstveni fondovi bogatih zemalja izračunali da se transplantacijom uštede desetine miliona evra godišnje. Z.D. Marković Jasna računica
Dijaliza jednog bubrežnog bolesnika godišnje košta najmanje 15.000, dok transplantacija, koja trajno rešava problem, košta 10.000 evra, pri čemu su, ukazuje dr Hrvačević, izdaci za imunoterapiju nakon operacije iz godine u godinu sve niži i nakon par godina za tom terapijom više i nema potrebe.
Buduća nacionalna agencija za transplantaciju, ili državna komisija, svejedno, imala bi zadatak da osposobi mrežu, info-centar, bazu podataka donatora, obezbedi mobilne hirurške ekipe u svakom trenutku, komunicira sa evropskim centrom, ali i da obezbedi medijske kampanje, dobrotvorne akcije, koncerte, sredstva, smatra dr Hrvačević, napominjući da je to u evropskim zemljama uobičajena praksa.
