Izvor: Danas, 13.Apr.2015, 18:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaćice
U Brazilu je nedavno donet zakon o radu u domaćinstvu da bi se zaštitila posluga koja radi prekovremeno, neprijavljeno, a neki i bez plate. Prema nekim procenama, u Brazilu ima šest miliona dadilja, kućnih pomoćnica, gerontodomaćica i baštovana. Oni do sada nisu imali nikakva prava. Ovim zakonom su predviđene novčane kazne od po nekoliko stotina dolara za poslodavca koji ne prijavi poslugu. Taj status po zakonu ima osoba koja radi najmanje tri puta nedeljno u nekoj kući. Prosečna plata >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << posluge je od 320 do 700 dolara mesečno.
Kako se iz navedenog primera vidi, u velikoj većini te nedovoljno ili uopšte neplaćene poslove uglavnom obavljaju žene, koje su se, bar prema istoriji, još poodavno izborile za ravnopravnost. Pa se tako čini da su se danas stvari u velikoj meri pomerile sa mrtve tačke. A zapravo od žena se očekuje da budu i domaćice i majke, ali i poslovne žene, odnosno da budu zaposlene i imaju prihode. Tu dolazimo do onoga da rodna ravnopravnost još nije dostignuta, a žene se i dalje susreću sa brojnim problemima u pokušaju da ostvare svoja garantovana prava. To su pokazali i rezultati serije istraživanja o položaju žena u Srbiji u 2014. godini, koje je sprovelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Iako formalno žene i muškarci u Srbiji imaju jednaka prava, istraživanja pokazuju da je ukupni socijalno-ekonomski status žena u znatno gorem položaju u odnosu na muškarce i da postoji dubok jaz između proklamovanih principa i prakse.
Istraživanja su pokazala da 95 odsto žena obavlja neplaćene poslove pet sati dnevno, a 77 odsto muškaraca tri sata dnevno. Žene i dalje zarađuju manje od muškaraca, iako su istog obrazovanja i na istim pozicijama. Stanje izvan velikih gradova je još gore, jer žene izvan Beograda još teže dospevaju na vodeće položaje. Istovremeno, više od polovine građana i građanki Srbije deli mišljenje da žene i muškarci u Srbiji nisu ravnopravni (55 odsto). Veliki udeo stanovništva Srbije na osnovu dosadašnjeg iskustva navodi da su žene na konkursima za posao češće bile odbijene nego muškarci sa opravdanjem da posao nije za pripadnice njihovog pola (71 odsto) ili zbog starosti (65 posto). Osam od deset građana/ki Srbije veruje i da je ženama posao češće ugrožen zbog porodičnih obaveza.
Prevrćući po svojoj arhivi naletim na jedan kratak isečak iz Politike iz davne 1937. godine pod nazivom - Deset zapovesti za žene-domaćice.
1. Za vreme spremanja stana ne stojte otkrivene glave na promaji.
2. Vežite lice belim platnom kad tresete ćilime.
3. Ne klečite na podu dok brišete parket, ako prethodno pod kolena ne stavite jastuče.
4. Ne idite bosi po hladnom podu.
5. Ne nosite domaće cipele s potpeticama.
6. Oznojeni, posle spremanja soba, najbolje je da odete u kuhinju, koja je blago temperisana.
7. Kuhinjske poslove obavljajte po mogućstvu sedeći.
8. Za vreme kuvanja lice namažite masnom kremom.
9. Sudove perite u naročitim rukavicama.
10. Posle dnevnog domaćeg posla okupajte se i odmorite se, ležeći najmanje jedan čas.
Da ne zaboravim. Domaćice u Srbiji su potpuno pravno nezaštićene. Niti imaju zdravstveno, niti socijalno, imaju obrazovanje, ali im država ne nalazi posao... Patrijarhalno shvatanje položaja današnje žene u Srbiji, u najvećem broju slučajeva, odgovara ovim kratkim uputstvima iz 1937. Doduše, i društvena klima je slična. Buja nacionalizam, crkva dobija staru ulogu u zastupanju patrijarhalnih vrednosti, mediji ih promovišu. Jedino što Evropska unija "kvari" sliku insistiranjem na poštovanju ljudskih prava.
.jpg)
