Izvor: Blic, 01.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Domaće fabrike uvoze otpadni papir
Domaće fabrike uvoze otpadni papir
BEOGRAD - Domaće fabrike hartije uvoze godišnje oko 30.000 tona otpadnog papira, koji koriste kao sirovinu u preradi umesto da u istu svrhu koriste naš otpadni papir - kaže za 'Blic' ministar za zaštitu prirodnih bogatstava i životne sredine prof. dr Anđelka Mihajlov.
- Prema podacima iz našeg izveštaja za 2000. godinu domaće fabrike hartije 'Umka' i 'Pap' iz Beograda, 'Fopa' iz Vladičinog Hana i 'Kolor pres' iz Lapova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << uvezle su 28.000 tona starog otpadnog papira. Ovaj papir fabrike uvoze iz susednih zemalja i kasnije ga koriste kao sirovinu u proizvodnji, umesto da smisle način da ga organizovano skupljaju u našoj sredini. Fabrike to rade iz dva razloga: zato što moraju mnogo da ulože kako bi razdvojili papir od drugih otpada, jer tek onda mogu da ga koriste kao sirovinu i zato što im je lakše da uvezu stari papir, koristeći kanale kojima se išlo ranijih godina, a isti novac koji daju za uvoz mogli bi da ulože da se stari papir organizovano skuplja i u našoj zemlji. Kao izgovor fabrike navode činjenicu da kod nas nemaju dovoljno veliko tržište stare hartije - zato što im je lakše da uvoze već prikupljen i sređen papir, nego da ga sami skupljaju sa domaćih, malih izvora - ističe ministarka.
Otpadni papir je stavljen na listu robe koja se pri uvozu kontroliše, dodaje ministarka. Pri gradskom Zavodu za zaštitu zdravlja postoji laboratorija za karakterizaciju otpada, koja je garant kvaliteta uvezenog papira.
- Laboratorija odlično funkcioniše, pogotovu što je nadležnost saveznih organa kontrole svedena na papirologiju. Desilo se, na primer, da je pre dve godine nastao problem oko uvoza 50 tona papira iz Austrije, jer su stručnjaci u laboratoriji otkrili da u kontigentu postoji veliki procenat plastificiranih papira. Laboratorija ima za zadatak i da otkrije i zabrani uvoz papira koji na sebi imaju hemikalije - precizira ministar Mihajlov.
Prema rečima ministra za zaštitu životne sredine, jedan od prvih aktivnosti Ministarstva biće donošenje Nacionalne strategije upravljanja otpadom, tako da će u gradovima početi organizovane akcije selekcije i prikupljanja otpadnog papira, odmah na njihovom 'izvoru', a zatim će se taj papir odnositi u fabrike papira.
- 'Parking-servis' pokazuje inicijativu za pomoć u rešavanju ovog problema. Nekad su i škole organizovale prikupljanje stare hartije, ali izgleda da smo to zaboravili. Na Ministarstvu je da napravi model kako da se iskoristi sekundarna sirovina, kao što je papir, a ne da ostaje na đubrištima, čime rešavamo dva problema: nećemo uvoziti stari papir i manje će otpada biti na deponijama. J. Subotić Izbačeni ekološki policajci
Interesantno je da je pri donošenju Zakona o lokalnoj samoupravi, izbačen jedan član kojim je trebalo da se uvedu takozvani ekološki policajci, koji bi vodili računa o tome da građani ne bacaju đubre na sve strane, dodaje ona. To bi moglo da se postigne uvođenjem mandatnih kazni, naplaćivanja na licu mesta, kao i za nepoštovanje saobraćajnih propisa.
- Posle ove neuspele intervencije uputili smo inicijativu Ministarstvu unutrašnjih poslova koja je naišla na dobre reakcije, pa ćemo videti da li će biti nešto od toga - završava ministarka. Otpad kao roba
Transport otpada se u međunarodnim razmerama često stavlja na treće mesto opasnih trgovina, odmah posle droge i oružja. Poučeni iskustvom drugih zemalja, zabranili smo uvoz opasnog otpada u našu zemlju. Otpad koji nije opasan stavili smo pod poseban režim kontrole kako se ne bi desilo da u sebi sadrži opasne materije, priča za 'Blic' ministarka Mihajlov.
- Kod nas postoji problem neusaglašenosti dva savezna propisa koja se tiču uvoza robe. Jedan je onaj kojim se zabranjuje uvoz opasnih materija, a drugi je carinski propis o razvrstavanju roba. Tako se dešava da može da se uvozi otpad zato što je označen kao roba, a da se, istovremeno, nalazi na spisku za opasan otpad. Privredna komora Srbije pokazuje inicijativu za rešavanje ovog problema, ali se pre toga moraju sinhronizovati carinski propisi i da pod hitno se zaustaviti traženje rupa u zakonu radi trgovine - ističe Mihajlov.
