Izvor: Politika, 02.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dom monahinja na Brdu sokolova
U manastiru Sokolica, nedaleko od Zvečana, čuva se mramorni kip Presvete Bogorodice iz 14. veka, u čija isceliteljska svojstva veruju i Srbi i Albanci koji ovde dolaze da joj se poklone
Rudare kod Zvečana – U planinskoj vrleti, poviše srpskog sela Rudare, desetak kilometara od Zvečana, već gotovo šest vekova traje, i odoleva svim nedaćama, manastir Sokolica, posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice – jedna od najznačajnijih pravoslavnih svetinja na Kosovu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Metohiji. Tu danas, u okruženju naselja u kojima žive Albanci, obitava dvadesetak monahinja, sa igumanijom Makarijom na čelu. Predano brinu o manastirskom posedu, održavaju objekte, dočekuju i ispraćaju goste.
Prema kazivanju mati Makarije, ono što ovaj dragulj pravoslavlja čini posebno značajnim je dragocena mermerna statua Presvete Bogorodice, nepoznatog autora iz 14. veka, isklesana iz jednog dela, koja je ovde nekada davno preneta iz obližnjeg manastira Banjska. Pre nekoliko godina ona je bila izložena u Metropoliten muzeju u Njujorku, sa još tridesetak eksponata iz srpske nacionalne i duhovne baštine, „kao svojevrsni ambasador naše istine o Kosmetu, kosovskog rasejanja i kosovske tragedije”.
– Odavno su se pročula čudotvorna svojstva granitnog kipa Presvete Bogorodice u našoj manastirskoj crkvi, a svaka molitva pred njom deluje blagotvorno na sve one koji joj se obraćaju. Srbi sa svih strana sveta je veoma poštuju ali i Albanci počesto dolaze da joj se klanjaju i obraćaju da usliši njihove želje – pripoveda igumanija Makarija (68).
Svetovno joj je ime Milica Obradović, a pre nego što se zamonašila diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, potom i doktorirala hemiju, pa jedno vreme radila i kao univerzitetski profesor. U Solunu je završila Teološki fakultet, gde je takođe odbranila doktorsku disertaciju. Nenadmašna je kao ikonopisac, i nadasve omiljena širom Kosova i Metohije. Upravo zahvaljujući njoj, u manastiru Sokolica već godinama radi ikonopisačka radionica, a skupocene ikone nastale ovde krase mnoge pravoslavne hramove u Srbiji i inostranstvu, kao i domove Srba na svim kontinentima.
Pod njenim starešinstvom, sestrinstvo ove pravoslavne svetinje uspešno se bavi prevodilaštvom svetootačkih tekstova i izdavačkom delatnošću.
Od mati Makarije saznajemo da je tajne i veštine ikonopisanja savladala boraveći u manastiru Ormilija u Grčkoj, na Halkidikiju, gde je posle iskušeničkog staža postala monahinja. Svoj vanredni ikonopisački dar kasnije je razvila do savršenstva, a pored ostalog oslikala je i trpezariju žičkog manastira i sentandrejske crkve. Ikone rađene njenom rukom i u radionici manastira Sokolica izlagane su više puta u uglednim likovnim galerijama u Beogradu, Frankfurtu, Čikagu...
Zanimljivu priču čuli smo od naše sagovornice i o nastanku imena manastira Sokolica, koji se nalazi na planinskoj zaravni u čijim šumama sokolovi svijaju svoja gnezda i množe se. Tako je ovaj predeo i dobio ime Brdo sokolova, ptica bez kojih je nekada bilo nezamislivo odlaziti u lov.
– Poznato je da su ovdašnji domaćini još u 14. veku imali obavezu da za svoje vlasteline odgoje toliko sokolova koliko imaju sinova. Lovci više ne koriste sokolove, ali – eto, baš na ovom mestu svio se naš manastir kao gnezdo sokolova – objašnjava za „Politiku” igumanija Makarija.
P. Koprivica
[objavljeno: 03/11/2008]
