Izvor: Politika, 26.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Doktor u Americi za 3.000 dolara
Da bi naš lekar mogao da radi u Americi, mora ponovo da polaže gotovo sve ispite, kao da nikada ništa nije učio u Srbiji Bez obzira na to što su naši stručnjaci veoma cenjeni u svetu, naši diplomci uglavnom moraju da polažu dodatne ispite da bi mogli da nostrifikuju diplomu u stranoj državi.
– Sve zavisi od zemlje do zemlje, od univerziteta do univerziteta, od poslodavca do poslodavca – ističe profesor dr Srbijanka Turajlić, nekada pomoćnica ministra prosvete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije za visoko obrazovanje.
Njene reči potvrđuje i prorektor Beogradskog univerziteta profesor dr Neda Bokan: "Postoje samo indirektne, posredne informacije o tome gde se čije diplome priznaju bez dodatnih polaganja. Recimo, studenti su nam svojevremeno ukazali da u Nemačkoj postoje problemi u vezi s priznavanjem diploma našeg matematičkog fakulteta, jer se na kraju studija kod nas ne radi diplomski rad."
Ukoliko žele da leče u Americi, naši doktori moraju da prođu gotovo sve ispočetka – od učenja do ispita. Jer, jedino tako mogu da dobiju licencu za rad, odnosno nostrifikaciju diplome.
To znači da u roku od sedam godina treba da polože ispite i to iz tri dela. Prvi deo je provera znanja iz pretklinike, tačnije, iz anatomije, fiziologije, biohemije, patologije, farmakologije, histologije, embriologije i jednog predmeta koji se ne uči u Srbiji, a predstavlja zapravo kombinaciju etike, psihologije, psihijatrije i zakona o zdravstvu. Zatim dolazi test iz drugog dela gradiva, takozvane klinike. Tu su pitanja iz interne medicine, pedijatrije, ginekologije i opstetrike, psihijatrije i hirurgije.
Ispiti iz klinike i pretklinike mogu se polagati u svakoj zemlji u kojoj postoje centri za to. Naši lekari uglavnom te testove polažu u Budimpešti, Zagrebu, Sofiji, Bukureštu. Ali, rad s pacijentima svi moraju da "demonstriraju" u jednom od pet centara u Americi: Čikagu, Los Anđelesu, Hjustonu, Filadelfiji ili Atlanti.
Kada sve to polože dobijaju licencu za rad pod nadzorom. Za osvajanje takozvane pune licence mora uspešno da se prođe i simulacija prakse. Pacijenti se leče virtuelno, na računaru. Sve je u obliku testa, s tim što u većini američkih država prvo mora da se započne specijalizacija, pa tek onda da se prijavi polaganje iz "simulacije".
Ovakva nostrifikacija diplome staje tri hiljade dolara. Ako se ne položi neki deo tek za tri meseca može ponovo da se izađe na taj ispit. A svaki deo može najviše četiri puta da se polaže. Slično je, recimo, i u Engleskoj.
Sve to, međutim, ne moraju da prođu lekari koji ne žele da leče, već bi hteli u Americi da rade kao istraživači ili da upišu postdiplomske. U tom slučaju ne treba da polažu nijedan dodatni ispit. Ali su i plate lekara i istraživača različite. Istraživači u proseku godišnje zarađuju od 40.000 do 50.000 dolara, a lekari opšte prakse 120.000 dolara. Plate ortopeda i hirurga, na primer, dosežu i do 600.000 dolara. I zato se sve više naših mladih lekara odlučuje da nostrifikuje diplomu u Americi. To važi i za druge tek diplomirane stručnjake. Na listi poželjnih zemalja nije samo Amerika, već i države Evropske4 unije.
– Za takozvana licencna zanimanja moraju se polagati bar neki ispiti za nostrifikaciju – objašnjava docent mr Vladimir Milenković, prodekan za saradnju sa inostranstvom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu.
– U Engleskoj naše diplomirane arhitekte mogu da rade u biroima, kompanijama, kao arhitekte, ali ne mogu da budu nosioci projekta. Da bi za to dobili licencu moraju da polažu dodatne ispite. Tako je to odredila engleska komora arhitekata. Za licencu moraju da polažu čak i oni koji su završili škole u samoj Engleskoj, ukoliko te škole nisu kod njih akreditovane. A što se tiče nastavka školovanja uglavnom se bez problema svuda u svetu može ići na magistarske studije, doktorat – pojašnjava Milenković.
Prema rečima prodekana, diplome beogradskog Arhitektonskog fakulteta su apsolutno priznate u Francuskoj, kao da su francuske diplome. To je, veli, zahvaljujući bilateralnom sporazumu potpisanom između naše države i Francuske.
A. Brkić
[objavljeno: 26.02.2007.]
