Izvor: Politika, 09.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobrotvorka osuđena na prinudni rad
Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je dr Ružicu Vojić, a ovdašnji Narodni muzej, kome je zaveštala svu svoju imovinu, naredne godine štampaće dnevnik koji je vodila tokom boravka u posleratnim radnim logorima
Šabac – Okružni sud u Šapcu rehabilitovao je juče dr Ružicu Vojić (1897–1974), koju je Vojni sud pri komandi područja Šabac februara 1945. godine osudio na tri godine teškog prisilnog rada i gubitak građanske časti u trajanju od pet godina, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zbog, kako je navedeno u presudi, saradnje sa četnicima. Za ovu tešku optužbu režim je iskoristio provokatora Milenka Živkovića, predratnog kelnera, a potom komesara Doma narodnog zdravlja u Šapcu, koga je Ružica navodno nagovarala da pređe u četnike i predlagala mu da im odnese novac i sanitetski materijal. Kelnerova izjava bila je dovoljna da se doktorka pošalje na robiju.
Zahtev za posthumnu rehabilitaciju podneo je Narodni muzej u Šapcu, kome su Ružica i njena sestra Marija zaveštale kuću u Masarikovoj ulici 77 i svu pokretnu imovinu. Među ostavljenim stvarima nalazio se i njen zatvorski dnevnik, autentično svedočanstvo o tom tragičnom vremenu.
Ružica Vojić bila je ćerka Pauna Vojića, poznatog šabačkog bojadžije i vunovlačara. Medicinu je završila u Pragu 1927, izvrsno je govorila češki i nemački jezik, a po povratku u rodni Šabac odmah se uključila u rad Kola srpskih sestara i Crvenog krsta, koji ju je nagradio zlatnom značkom 1936.
Kao predsednica šabačke podružnice Crvenog krsta, doktorka Vojić je već prvih dana okupacije bila pritvorena. Kasnije, tokom čitavog rata, nesebično se angažovala na zbrinjavanju izbeglica, da bi u zatvor ponovo dospela 24. oktobra 1944, dan po ulasku partizana u Šabac. Ozna ju je držala utamničenu dve sedmice, a kada nisu pronađeni dokazi za njeno „antinarodno delovanje”, pustili su je na uslovnu slobodu i naredili da se može kretati samo na relaciji kuća–bolnica.
– Dva meseca kasnije usledila je optužba Ozninog provokatora. Vojićeva je uhapšena 23. decembra 1944, a osuđena 24. februara 1945. godine i istog dana upućena u radni logor. Robijala je u Šapcu, Valjevu i Nišu. Vodila je dnevnik u kojem su opisane mnoge potresne scene, ali koji otkriva i malo poznate detalje o sudbinama drugih Šapčana. Ona navodi imena pojedinih dželata i žrtava koje je sretala po tamnicama – kaže sudija Gojko Lazarev.
Doktorka je, takođe, pisala o logoru na Savi, gde su Nemci za vreme rata držali Jevreje, a partizani potom zatvarali Šapčane, i prinudnom radu nekoliko hiljada muškaraca i žena u logoru na mestu gde je napravljena fabrika „Krušik” u Valjevu. Po imenu i prezimenu govorila je o nesavesnim lekarima, koji su se grabili za položaj kod komunističkih vlasti, pa čak se i svetili pojedinim zatvorenicima. Ovaj rukopis pronašao je pokojni kustos šabačkog muzeja Milivoj Vasiljević u kući koju su doktorka i sestra poklonile, a original se čuva u arhivu Srpskog lekarskog društva.
– Teško narušenog fizičkog i psihičkog zdravlja, Ružica je preminula 1974. u bolnici u Padinskoj Skeli. Iako legat, njena kuća je prodata krajem osamdesetih godina, i na tom mestu su podignuti lokali. Kada sam 2005. došao u muzej, nije se znalo ni gde je sahranjena. Uz pomoć zaposlenih u JKP „Stari grad” pronašli smo grobnicu porodice Vojić, gde su pored roditelja i obe sestre. Od tada, svake godine, dan smrti naše velike dobrotvorke obeležavamo polaganjem venca i davanjem pomena u lokalnom listu – kaže za naš list direktor šabačkog muzeja Branislav Stanković.
Narodni muzej u Šapcu će povodom rehabilitacije dr Ružice Vojić do kraja godine prirediti izložbu njenih fotografija i zaveštanih predmeta. Naredne godine, ova ustanova će štampati i njen zatvorski dnevnik.
Miroljub Mijušković
[objavljeno: 10/12/2008]
