Izvor: Politika, 21.Dec.2013, 22:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro došli iznenadni gosti
U Banatu slave su nekada i povod za sud, ali obično se sve završi veseljem
Novo Miloševo – Srbi rado idu jedni drugima na slave, a ako se ne odazovu, mogu da budu i tuženi. To se dogodilo u Novom Miloševu, banatskom selu na sredokraći između Novog Bečeja i Kikinde. Domaćin je zaista tužio nesuđenog gosta, a u svemu su najbolje prošle kafedžije, kod kojih se uvek, uglavnom srećno, okončaju ovakve priče.
Novomiloševčani su zapisali više od 400 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadimaka koje su njihovi meštani nosili kroz istoriju. Tako je Petar Božić nosio dva nadimka, Tikačev i Drndar. On je doživeo duboku starost, a skončao je u Zrenjaninu, gde je sa sobom doneo uspomene i sećanja na dogodovštine iz svog rodnog sela. Neke je ispričao ovdašnjem hroničaru Dejanu Bošnjaku, koji ih, opet, prenosi lutajući tamo-amo po Banatu.
Jedne godine Peru Drndara u Novom Miloševu na slavu pozove Stojko Maćoš, zvani Prcko.
– Dođi mi na Svetog Stevana, ja sam kod tebe bio na tvog Aranđela – insistirao je Stojko.
Pera obeća, a ne dođe. Domaćin se uvredi, i protiv gosta koji ga je izbegao najavi tužbu. Pera kroz mesec dva dobije poziv za sud u Novom Bečeju.
– Vidim ja u vagonu i Stojka, sve ga izbegavajući da ne bih morao da mu kažem da me zovu na sud, a ne znam zbog čega. Spazim ja da se on u gradu drži malo podalje, ali i da ide za mnom prema sudu. Ni na kraj pameti da bih mogao biti tužen niti da bi mi on mogao biti protivnička strana. Na slavu sam odavno zaboravio. Prozovu nas zajedno – priča Pera. Objašnjava kako mu je sudija skrenuo pažnju da nije lepo da se ne odazove čoveku na slavlje, jer je ovaj, ipak, imao troškove.
– Bilo bi najbolje da vas dvojica izađete napolje i da se dogovorite, da zajednički platite dosadašnje sudske troškove i da prekinemo sudovanje – upozorio je sudija.
Tako je i bilo, s tim da Stojko nije prestao da se smeje dan i noć. Toliko su se družili u kafani, pošto su zakasnili na sve vozove iz Novog Bečeja do Novog Miloševa.
Tu se priča nije završila. Nakon nekoliko dana Peru sretne upravnik pošte Bata Terzić i pita ga da li je tačno da je zbog toga što se nije pojavio na slavi išao na sud. Kad je odgovorio potvrdno, ovaj se uhvati za glavu.
– Ja sam se u bure piva kladio da to nije tačno. Sad moramo u kafanu – požali se Bata.
U kafani je došlo do nesporazuma oko toga da li je opklada bila u bure od 12 ili od 50 litara. Kafedžija je čuo od 50 i to bure otvorio. Pilo se opet do jutra, a nije bilo dosta ni veliko bure.
Rečeni tužitelj Stojko Prcko bio je akter još jedne slavske priče. Neki Vasa Karadžin rado se odazivao na slave. Mnogo su ga i zvali jer je bio opštinski službenik i valjalo ga je imati za prijatelja. Međutim, kod njega su retki omastili brke. Napravio bi on bogatu trpezu, al’ onda pozove samo sestru, a preostalu hranu posle krcka danima. Onda se Stojko doseti, kupi kilo jabuka, pošto se tada na slavu pozivalo jabukom i obiđe nekoliko Novomiloševčana, poznatih ljubitelja dobrog zalogaja.
– Eto, Vasa Karadžin vas poziva na slavu i moli da dođete jer ove godine mu nešto došlo da okupi drage mu ljude– umiljato se Stojko obraćao uzvanicima. Kada su ovi počeli da se pojavljuju na ulazu, Vasu je uhvatila panika, ali se nije dao smesti. Naređivao je ženi da ređa meso po šerpama na šporetu i u rerni. Snašao se Stojko Prcko i za piće. Otrčao je kod Milojka Rauškog u čijoj su kući prodavali vino i zamolio dva balona vina koje će domaćin Karadžin naknadno platiti. Na slavi je bio i Milojko Rauški.
– Ovo vino je isto kao moje, prokomentarisao je kad god bi ga srknuo!
Đ. Đukić
objavljeno: 22.12.2013
