Izvor: Politika, 12.Jan.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobri za Kembridž, loši za Srbiju
Fakultet za inženjerski menadžment, koji su osnovali stručnjaci školovani u inostranstvu, blokiran čeka neobavezujuće mišljenje Komisije za akreditaciju
Fakultet za inženjerski menadžment, čiji su osnivači naši stručnjaci koji su naučna zvanja i radno iskustvo sticali na Kembridžu, MIT-u, Harvardu, Kornelu, od 10. februara prošle godine čeka dozvolu za rad, odnosno bilo kakav zvaničan odgovor Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta i Ministarstva prosvete >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – pozitivan ili negativan.
Zakonski rok od 90 dana da fakultet dobije odgovor na zahtev odavno je istekao. Čelnici visokoškolske ustanove u osnivanju, čije je sedište u Beogradu, u međuvremenu, pisali su Ministarstvu prosvete, Komisiji za akreditaciju, Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje, pa i Ministarstvu pravde. Odgovor na svoj zahtev, međutim, još čekaju. Prof. dr Vladimir Tomašević, predsednik Saveta fakulteta, objašnjava da je u skladu sa tada važećim propisima, zahtev podnet Ministarstvu prosvete, koje ga je prosledilo Komisiji za akreditaciju koja treba da pregleda dokumenta i da svoje neobavezujuće mišljenje posle čega ministar prosvete donosi odluku da li će izdati dozvolu za rad.
– Nezvanično mi je u komisiji rečeno da to kako smo mi predali zahtev više ne važi. Kada sam ih pitao da mi obrazlože i kažu gde postoji napismeno da je to po zakonu, odgovorili su mi, bez obrazloženja, da oni tako odlučuju. Nekoliko dana pre isteka roka videli smo se i sa ministrom prosvete Žarkom Obradovićem, koji nam je rekao da su njemu ruke vezane jer ako mu to neobavezujuće mišljenje komisija ne da, on ne može da izda dozvolu – kaže prof. dr Tomašević.
On dodaje da su se po isteku roka, osnivači fakulteta pismeno obratili Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje i Ministarstvu pravde, kao i da su obe institucije konstatovale da je zakon prekršen, ali i dalje se ništa nije desilo da bi se njihov zahtev rešio.
– Pisali smo ponovo ministru prosvete da ga obavestimo da je zakon prekršen i da, u takvim slučajevima, ministar može, i bez mišljenja komisije da da ili ne da dozvolu. Poenta je, međutim, da jedni druge štite, niko ne želi ništa da uradi. Oni su nama rekli usmeno razlog, ’to tako više ne može jer smo mi tako odlučili’. Ali, kada bi to stavili na papir ja bih sa tim papirom mogao da odem pravo u Evropsku komisiju za akreditaciju i da pokažem šta se ovde radi. Baš zato oni to neće da stave na papir. Ja ne želim nikog da krivim ponaosob, samo hoću da nas 28, odnosno 35 u širem sastavu, radimo – ističe prof. dr Tomašević.
Bez dozvole za rad, fakultet ne može da započne proces akreditacije, kao ni upis studenata. Opremljene učionice, kabineti, čitaonice, laboratorije, ogromna biblioteka, pomoćne prostorije već godinu dana potpuno su prazni.
– Vrlo smo pažljivo sastavljali dokumentaciju koju smo predali Ministarstvu prosvete. Ona ima više od 3.000 stranica, a dve godine pre toga intenzivno smo radili na tome da oformimo taj ogromni sistem i ponudimo najbolje obrazovanje studentima. Kupovali smo za biblioteku vodeće svetske naučne časopise, objavljivane deset godina unazad i oformili jednu od najboljih biblioteka u Srbiji. Osnivači fakulteta su sa ovih prostora koji su predavali na svetskim univerzitetima, Sorboni, Harvardu, Kembridžu, dakle, nismo samo završili studije u inostranstvu, pa došli ovde da pravimo biznis, već smo na vodećim svetskim univerzitetima sticali naučna zvanja i radno iskustvo. U našem timu, je, na primer, profesor Jovan Golić, vodeći evropski ekspert za informacione i telekomunikacione tehnologije, a ja sam bio jedan od prorektora za poslediplomsku nastavu na Univerzitetu u Kembridžu. Dva fakulteta, u Jagodini i Svilajncu, u međuvremenu su dobila dozvole za rad, a mi još čekamo bilo kakav odgovor – kaže prof. dr Tomašević.
Ideja o osnivanju ovakvog fakulteta je da se na njemu školuju stručnjaci koji bi u svom obrazovanju spojili tehničke nauke sa društveno-humanističkim veštinama i koji bi, osim znanja iz oblasti poput informacionih tehnologija, mašinstva, mobilne telefonije, učili i dva strana jezika, finansije, računovodstvo, odnose sa javnošću... Profesor dr Tomašević navodi da bi se visina školarine utvrđivala svake godine, ali da bi ona bila ista kao ona koju plaćaju samofinansirajući studenti na državnim fakultetima. Član saveta ovog fakulteta u osnivanju dodaje i da bi 30 odsto studenata dobijalo stipendije i kaže da im je za ovih godinu dana stiglo više od 7.500 prijava i upita zainteresovanih kandidata.
U Komisiji za akreditaciju juče nije bilo dostupnih sagovornika koji bi mogli da daju bliže informacije o ovom slučaju. Kako nam je objašnjeno u komisiji, izjave za medije može da daje jedino predsednica profesor dr Vera Vujčić, koja je bila nedostupna do zaključenja ovog izdanja „Politike”.
J. Čalija
objavljeno: 13.01.2011.
