Izvor: Politika, 05.Nov.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobitna kombinacija
Vrednost izvoza „Impol Sevala” iz Sevojna premašila 100 miliona evra, a neto zarade sa 264 evra stigle na 527 evra po radniku. Ovde ne samo da nije bilo otpuštanja, nego se zaposlenima daje i trinaesta plata, regres, plaća banjsko lečenje
Užice – Nedavnim puštanjem u rad nove linije za bojenje aluminijumskih traka, vredne oko 17 miliona evra, sevojnički „Impol Seval” dospeo je u žižu javnosti. U vreme opšte nelikvidnosti i preživljavanja privrede, to >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je veliko ulaganje u jedan deo domaće fabrike. Reč je, međutim, o samo jednom krupnom koraku investicionog puta „Impol Sevala”, u koji je za minulih 10 godina – otkada je većinski vlasnik ove sevojničke valjaonice aluminijuma postao „Impol” iz Slovenske Bistrice – uloženo oko 65 miliona evra.
Zahvaljujući tim investicijama i modernizaciji, godišnja proizvodnja u „Impol Sevalu” je sa 13.600 tona 2002. godine stigla na 65.000 tona u 2011. Vrednost izvoza (mahom na tržište EU, uglavnom u Nemačku) premašila je 100 miliona evra, a neto zarade su sa 264 evra stigle na 527 evra po radniku. Ovde ne samo da nije bilo otpuštanja, nego se zaposlenima daje i trinaesta plata, regres, plaća banjsko lečenje i drugo.
U čemu je tajna ove slovenačko-srpske dobitne kombinacije? Jernej Čokl, predsednik uprave slovenačkog „Impola” (koji u sistemu ima 23 preduzeća), ne krije da je sevojnički deo te kompanije dobra investicija koji doprinosi celokupnom uspehu sistema.
– Naša velika ulaganja u „Impol Seval”, od kojih su se neka već i vratila, uslov su uspešnosti fabrike iz Sevojna. Mi ovde nismo došli s namerom da dobijemo srpsko tržište, da je tako, „Seval” ne bi sada bio jedno od najvećih izvoznih preduzeća. Tražeći partnera koji ima toplu valjaonicu, došli smo u nameri da dugo ostanemo i povećamo snagu celokupnog sistema, pa smo ovde našli sinergetske učinke kad je reč o našim poslovima u Sloveniji. Dobili smo i jedni i drugi, srećan sam što je ova privatizacija uspela – ističe Čokl, sećajući se prvih godina po privatizaciji, nimalo lakih, kad je valjalo u sevojničkoj fabrici „obnoviti svaku mašinu, izgraditi novu livnicu”. – Tada fabrika nije bila u dobrom stanju, ali je imala zaposlene i sindikat koji su znali da im se pruža šansa da prežive. U „Sevalu” verovatno nema mesta gde se nešto nije investiralo i promenilo – dodaje on.
Predsednik uprave „Impola” navodi da ekonomsku krizu oseća cela Evropa, pa i oni.
– Ali pravovremeno smo reagovali i stoga krizu osećamo manje nego drugi sistemi koji nisu ulagali toliko para u budući razvoj. Pre krize uložili smo u sistem „Impol” oko 200 miliona evra u resurse za proizvodnju i modernizaciju. Nismo se upuštali u rizične privatizacije, nego smo svuda, kao i u „Sevalu”, ulagali. I ova odluka o novoj liniji za bojenje je prava, jer je fabrika iz Sevojna do sada proizvodila previše traka sa niskom dodatnom vrednošću – sumira Čokl, uz napomenu da je uspeh ove privatizacije zajedničko delo zaposlenih u sevojničkoj fabrici, s odličnim menadžmentom koji predvodi Ninko Tešić, i zaposlenih u „Impolu” u Sloveniji.
Direktor „Impol Sevala” Tešić uspeh ove dobro privatizovane fabrike ovako objašnjava:
– „Seval” radi uz stalne inovacije i poboljšanja, kontinuirana ulaganja po svim osnovama. Stvaranje uspešne fabrike je proces koji traje i nikada se ne završava ako hoćete da ostanete takva. U osnovi je uvek samo rad i odgovornost, uz zaštitu ugleda fabrike.
Branko Pejović
objavljeno: 05.11.2012.
