Izvor: RTS, 23.Okt.2018, 10:49   (ažurirano 02.Apr.2020.)

"Dobar trend kod smanjenja stope siromaštva"

Stopa siromaštva u Srbiji je smanjena sa 8,8 odsto iz 2006. na 7,2 odsto u 2017. godini, rekla je ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović. Ministar za rad Zoran Đorđević napominje da je cilj vlade nulta tolerancija na siromaštvo.
Drugog dana 18. Ekonomskog samita Srbije, u okviru panela o borbi protiv siromaštva i nejednakosti, ministarka je >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << istakla da će vlada ostati posvećena daljem radu na smanjenju siromaštva i na unapređenju položaja svih građana kroz stvaranje društva jednakih mogućnosti.

"Do kraja 2030, u okviru Agende 2030, cilj je da najmanje za polovinu smanjimo broj muškaraca, žena i dece svih uzrasta koji žive u bilo kojem obliku siromaštva. U svetu se mora iskoreniti ekstremno siromaštvo ljudi koji žive sa manje od 1,25 dolara na dan", podsetila je Đukić Dejanovićeva.
Kako je istakla, stanovništvo predstavlja značajan faktor razvoja svake zemlje i značajan razvojni faktor koji najviše doprinosi ekonomskoj efikasnosti.
"Bez stanovništva nema ni mogućnosti za ekonomski rast i razvoj, a Vlada je pokazala odgovornost i brigu za budućnost našeg stanovništva, između ostalog i formiranjem Kabineta za demografiju i populacionu politiku 2016. godine", rekla je Đukić Dejanovićeva.
U poslednje dve godine, Kabinet je preko 630 miliona dinara uložio u 76 jedinica lokalne samouprave, u cilju podsticanja rađanja i stvaranja pozitivnih uslova za život roditelja sa decom.
"Uložili smo u rekonstrukciju, adaptaciju, izgradnju novih vrtića, opremanje zdravstvenih ustanova, u osnaživanje saveta za trudnice, za savetovališta za mlade. Doneli smo i novu srategiju za podsticanje rađanja koja daje pravni okvir za realizaciju pronatalitetnih mera", izjavila je ministarka.
Poznato je, kako je istakla, da su tri ključna socijalna problema: siromaštvo, nezaposlenost i socijalna isključenost sveprisutni, složeni, globalni i vidljivi problemi u svim država sveta.
"Siromaštvo se loše odražava na sve društvene sfere i predstavlja prepreku ka dostizanju višeg standarda", rekla je Đukić Dejanovićeva.
Prema njenim rečima, siromaštvo ne bi trebalo shvatiti kao nedostatak materijalnih resusrsa, već kao socijalnu isključenost, odnosno proces u kojem pojedinci ostaju potisnuti iz socijalnog sistema.
Đorđević: Nulta tolerancija prema siromaštvu
Ministar za rad Zoran Đorđević rekao je na Ekonomskom samitu da je cilj uvođenja elektronske uprave, centralnog registra stanovništva i elektronskog sistema socijalnih karata stvaranje snažnog mehanizma za sprovođenje vladine politike nulte tolerancije prema zloupotrebama.

Takođe, dodaje, cilj je i da osetljive kategorije dobiju zakonsku pomoć bez obzira da li krajnji korisnici znaju da na nju imaju pravo ili ne.
Istakao je da Srbija danas ima novu političku, ekonomsku i socijalnu dimenziju razvoja.
"I pored izuzetnih rezultata koje je Srbija postigla, slede dalje reforme, pošto još nisu do kraja sprovedene suštinske reforme, kao što je sturkturna reforma javnih preduzeća i preispitivanje stvarne potrebe postojanja velikog broja državnih agencija i institucija uvedenih tokom prethodnog režima", ukazao je Đorđević govoreći na panelu o "Borbi protiv siromaštva i nejednakosti".
Početkom 21. veka politika u kojoj su se odvijali reformski procesi dovela je, kaže ministar, do uništvanja privrede, rekordne stope nezaposlenosti, rasta siromaštva, kriminala, korupcije, neuspešne privatizacije.
Ističe da i pored takvog stanja, Srbija danas ima rekordan pad nezaposlenosti, koji iznosi ispod 12 odsto, a taj procenat, kaže ministar, nastavlja da pada.
"Ravnopravnost i jednaki uslovi ključni su za napredak društva", ocenio je Đorđević i dodao da je cilj vlade nulta tolerancija prema siromaštvu i svake vrste nejednakosti.
Danas je Srbija, ističe on, bolje mesto za život i investiranje, a tome je doprinela, navodi, bolja naplata poreza, štednja, fiskalna disciplina, stvaranje povoljnih uslova za investitore, otvaranje novih radnih mesta, pad nezaposlenosti, davanje koncesija putem javno-privatnog partnerstva.
Budućnost je, ističe Đorđević, u edukaciji novih znanja, jer je, podvlači, obrazovana radna snaga najvažniji privredni resurst, te će država još više ulagati u inovativno preduzetništvo, a od velikih kompanija tražiti više pomoći za društvo.
"Nijedna odgovorna vlast ne želi da se njeni građani suočavaju sa egzistencionalnim problemima", podvukao je Đorđević.
I pored toga što se, dodaje ministar, mnogi problem još uvek rešavaju, ekonomska privreda se konačno menja u korist Srbije, a to dokazuje, kaže, spoljnotrgovinski bilans Srbije koji sa većinom zemalja beleži suficit, dok je od 2006. do 2015. beležio deficit.
Zaključuje da razvijena Srbija ne treba da bude na privatizaciji, već na upravljačkom menadžmentu koji će privredu voditi u korist preduzeća, zaposlenih, njihovih vlasnika, države, građana i celog društva, ali i na prilivima stranog kapitala i jačanja međunarodne pozicije nacionalne ekonomije.
Na dvodnevnom Ekonomskom samitu Srbije učestvuju ministri, visoki evropski zvaničnici, predstavnici privrede i javne uprave.
Organizator samita je TGI Grup Internešenel, a medijski partner samita je novinska agencija Tanjug.

Nastavak na RTS...

NoviMagazin.rs: Đukić Dejanović: Ostajemo posvećeni smanjenju stope siromaštva

Radio Televizija Vojvodine: Neophodna izgradnja digitalne ekonomije zasnovane na znanju