Izvor: Blic, 10.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar izgled hrane nije mera kvaliteta
Žute i gumene bombone, plavi sladoled... izgledaju primamljivo, ali su izuzetno opasni. U više od 6.000 proizvoda na policama supermarketa nalaze se aditivi. Oni služe da bi ukus ili boja namirnice bila upadljivija, ali mogu da budu okidači za pojavu raznih bolesti. Različiti zaslađivači, boje i pojačivači ukusa mogu da podstaknu razvoj kancerogenih bolesti. Ipak, prehrambena industrija danas se teško može zamisliti bez raznih aditiva koji namirnicama menjaju sastav, kvalitet, aromu i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << trajnost.
- Nema apsolutno neškodljivih aditiva, pa zato može da se govori samo o stepenu njihove štetnosti, koja zavisi od načina i količine unosa u organizam. Aditivi se, prirodno, uglavnom nalaze u namirnicama, pa je zbog toga ustanovljena međunarodna procedura za određivanje njihovog uticaja na zdravlje - kaže za „Blic" Stevan Blagojević iz Instituta za opštu i fizičku hemiju u Beogradu.
Činjenica je da postoje aditivi koji su toksični, nastavlja Blagojević. Takav primer su nitriti, odnosno natrijum-nitrit, koji se zvanično nalaze na listi otrova. Oni su nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa - viršle, kobasice, salame, paštete, jer su vrlo efikasni protiv bakterija koje proizvode opasne toksine (klostridijum i stafilokoka). Njihova toksičnost se smanjuje tako što se mešaju sa kuhinjskom soli.
- Međutim, specifična preosetljivost na pojedine aditive ne može uvek da se predvidi. Pojedine osobe mogu da budu alergične na neke aditive, kao što su ljudi sa bronhijalnom astmom ili nekim opstruktivnim disajnim problemima. Konzervansi sulfiti mogu da pogoršaju ili da provociraju astmatične napade. Poneko može da bude preosetljiv i na pojačivače arome - glutaminate ili na neke veštačke boje - ističe Blagojević.
Voćni sokovi koji se prave van fabrika, daje primer Blagojević, imaju dosta benzoata, koji je potencijalno toksičan, ali se stavlja zbog bakterija. Takođe, velika grupa skrobova je toksična, ali oni služe da bi se masa ugustila, pa se stavljaju u pudinge. Takvi pudinzi nisu toksični, ali problem može napraviti veštačka boja koja se dodaje. Konzervans natrijum-benzoat (E 211) isto je toksičan i on se nalazi u sokovima koji se razblažuju, marmeladama.
- Uz umerenu i raznoliku prehranu ne postoji bojazan da ljudi koji se hrane industrijski prerađenom hranom unesu prehrambene aditive više od prihvatljivog dnevnog unosa. To znači da se određeni aditiv u tim količinama mogu konzumirati ceo život, svaki dan, a da nema posledica na zdravlje čoveka . Veliki deo aditiva se razgrađuje obavljajući svoju ulogu u toku tehnološke proizvodnje, a samo manji deo zaostaje u gotovom proizvodu.
Međutim, treba obratiti pažnju da maloj deci do dve godine ne treba davati industrijsku hranu, kao što su gumene bombone, mesne prerađevine i sve što ima šećera. Posle druge godine, uz dogovor sa pedijatrom, postepeno im se može davati i industrijska hranu - ističe Blagojević.
Inače, postoje 22 kategorije aditiva (konzervansi, stabilizatori, boje, emulgatori, zaslađivači, zgušnjivači, antioksidansi...), a na pozitivnoj listi je 314 supstanci ili njihovih grupa, označenih brojevima. Aditivi koji se koriste u Evropskoj uniji imaju i slovnu oznaku E.
- Proceni bezbednosti upotrebe svakog aditiva prethodi veliki broj ispitivanja, koja obuhvataju akutnu i hroničnu toksičnost, mutagenost, kancerogenost, uticaj na potomstvo, alergogenost, kumulacije, metabolizam, interakcija sa hranom... Na osnovu rezultata dobijenih od JECFA (organizacija pri UN) za svaki aditiv se određuje prihvatljiv dnevni unos. To predstavlja količinu aditiva koja može da se jede svakodnevno tokom celog života, bez štetnih posledica. Ništa se pri tom ne prepušta slobodnoj proceni proizvođača. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva - objašnjava Blagojević.
U našoj zemlji, proizvodnja, promet i kvalitet aditiva, regulisani su pravilnikom o kvalitetu i uslovima njihove upotrebe koji je usaglašen sa direktivama EU. Kontrolu obavlja tržišna i sanitarna inspekcija, kao i ovlašćene laboratorije za ispitivanje kvaliteta i zdravstvene ispravnosti namirnica.
Etikete treba čitati
Veoma je bitno da čitate ono što piše na etiketi proizvoda koji kupujete. Često na deklaraciji pišu jednostavne i nedefinisane reči kao što su „aroma" i „boja", ali u slučaju kada su aditivi navedeni, obratite pažnju na proizvode koji sadrže sledeće:
-Tartrazin (E102)
-Quinoline žuta (E104)
-Sunset žuta (E110)
-Carmoisine (E122)
-Ponceau (E124)
-Briljant plava (E133)
-Natrij-benzoat (E211)
-Aspartam (E951)
-Natrij-glutaminat (E621)
Oznake za aditive
Zbog lakše orijentacije pri kupovini navodimo šifre najčešćih aditiva koji se stavljaju u osvežavajuća pića, sokove i energetske napitke:
OPASNI
Veštačke boje
E-102, E-104, E-110, E-120, E-124, E-127, E-123, E-173, E-180
KANCEROGENI
Veštačke boje E-131, E-142
Konzervansi E-211, E-213, E-214, E-215, E-216, E-217, E 239
ŠTA IZAZIVAJU:
-Izazivaju poremećaj rada creva - E-220, E-221, E-222, E-223, E-224
-Štetni za kožu - E-230, E-231, E-232, E-233
-Poremećaj pritiska - E-250, E-251, E-311, E-312
-Poremećaj holesterola - E-320, E-321
GDE SE NALAZE OPASNI ADITIVI:
Zaslađivači: E-950, E-951, E-952, E-954
-Bezalkoholni napici
-Bombone
-Žvake
-Sladoled
-Poslastice
-Lekovi
-Kozmetika
Pojačivači ukusa: E-620, E-621,E-622, E-626, E-633
-Čips
-Kobasica
-Konzervirana hrana
-Žvake
-Supe
-Margarin
-Umaci
-Gotova jela
-Začini
-Senf
Boje: E-102, E-104, E-110, E-122, E-123, E-124, E-127, E-128, E-129
-Pekarski proizvodi
-Proizvodi od mesa
-Bezalkoholna pića
-Sladoled
-Voćni jogurti
-Supe
-Kremovi
