Izvor: B92, 14.Jan.2010, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do sada samo 100 prijava imovine
Beograd -- Agenciji za borbu protiv korupcije do sada je dostavljeno oko 100 prijava imovine i prihoda javnih funkcionera, što je ispod očekivanja čelnika ove institucije.
"Broj pristiglih prijava ispod je svih očekivanja, s obzirom da najmanje 15.000 funkcionera ima obavezu da do 31. januara dostavi prijave imovine i prihoda", rekla je direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Marković.
Rok za prijavu imovine i prihoda ističe 31. januara, a zakon predviđa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << kaznu od 10.000 do 50.000 dinara za kašnjenje, ali i šest meseci do pet godina zatvora za funkcionera koji ne prijavi imovinu ili daje lažne podatke kojima prikriva podatke o imovini.
Osuđenom funkcioneru prestaje radni odnos, odnosno javna funkcija i zabranjuje mu se sticanje javne funkcije 10 godina po pravosnažnosti presude.
Miščevićeva: U EU prijavljivanje imovine vrlo bitno
Potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji i potpredsednica Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Tanja Miščević upozorila je da je u EU prijavljivanje imovine javnih funkcionera jedan od osnova za ocenu vladavine prava zemalja članica i kandidata.
Miščevićeva je rekla da je prijavljivanje imovine funkcionera obaveza prema Evropskoj uniji i da problemi u njenom ispunjavanju mogu imati negativne efekte u nacionalnom i širem okviru, ali i za pojedinca koji može biti pozvan na krivičnu odgovornost.
Ona je dodala da ne postoji evropski propis o načinu na koji se kontroliše i sprovodi borba protiv korupcije, čiji je važan deo i prijavljivanje imovine javnih funkcionera, i da su države članice dužne da tu kontrolu sprovode svojim nacionalnim propisima.
"Borba protiv korupcije unutar EU, a posebno novih država članica jako je važno pitanje, predstavlja ocenu vladavine prava u tim zemljama i predmet je velikih kontrola i analiza, posebno kada je na dnevnom redu izbor članova Evropske komisije", navela je Miščevićeva.
Ona je dodala da se u procesu izbora kandidata za funkcionere u evropskim institucijama kontroliše sprovođenje postupka prijavljivanja i u vreme dok su oni obavljali funkcije u svojim državama.
Prema njenim rečima, značaj tog pitanja potvrđuje i slučaj bugarske kandidatkinje za evropskog komesara Rumijane Želeve, od koje su poslanici Evropskog parlamenta zahtevali da objasni glasine o neprijavljenoj imovini.
Ona je naglasila da su u postupku prijavljivanja imovine važni preciznost i ispravnost i da u slučaju Želeve problem može biti to što nije na odgovarajući način prijavila imovinu, ili ta prijava nije adekvatno stavljena na uvid javnosti.
