Izvor: Politika, 05.Sep.2014, 12:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do prognoze uz pomoć radara i kompjutera
U RHMZ stižu podaci sa osmatračkih stanica, opservatorija i satelita, a meteorolozi su neprestano u kontaktu sa vojskom, kontrolama letenja, kao i međunarodnim meteorološkim centrima
Dok kiša neumorno pada, a vlažnost vazduha na displeju ispred Republičkog hidrometeorološkog zavoda u beogradskom Košutnjaku pokazuje rekordnih 100 procenata, šest prognostičara netremice prate monitore na kojima pristižu podaci o količinama padavina, vetru, pritisku, vlazi… Mape na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekranima menjaju se iz časa u čas, a na osnovu njih, ali i obilja drugih podataka zaposleni izrađuju kratkoročne i srednjoročne prognoze, a zatim ih praktično odmah šalju javnosti. Na snazi je žuto upozorenje koje ukazuje na potencijalnu opasnost zbog mogućih padavina u količini većoj od 20 litara po kvadratnom metru za 12 časova, i to u centralnoj i istočnoj Srbiji.
Ovako je juče ujutru izgledalo u Centru za hidrometeorološki sistem, rane najave i upozorenja RHMZ-a, a ta slika ponavlja se iz dana u dan: na početku smene svaki prognostičar dobije određeno zaduženje – od izrade kratkoročne prognoze, praćenja podataka sa radarskog sistema, do izdavanja najava i upozorenja zbog eventualnih vremenskih nepogoda koje mogu da ugroze određene delove zemlje i obaveštavanja svih nadležnih, ali i medija o trenutnim vremenskim prilikama. Dežurstvo je danonoćno, jer nikada se ne zna kada će nepogoda da udari, a radi se u smenama.
– Za praćenje vremenske situacije koristimo podatke sa meteoroloških i hidroloških stanica u Srbiji i okruženju, kao i sa automatskih stanica, a prognoze pravimo i na osnovu radarskih i satelitskih slika. Pomoću radara možemo da utvrdimo intenzitet očekivanih padavina, ali i jake udare vetra u zoni oblaka koji donose grmljavinu i kišu – objašnjava za „Politiku” meteorolog Slobodan Sovilj.
Svi podaci do prognostičara stižu zahvaljujući moćnim kompjuterima u računskom komunikacionom centru smeštenom u suterenu zgrade u Košutnjaku. U posebno obezbeđenoj prostoriji čitav red računara koji zauzimaju prostor od poda do plafona radi takvom snagom da je u sobi zbog buke nemoguće razgovarati. Oni neprekidno obrađuju podatke koji stižu svakog trenutka iz celog sveta.
– Povezani smo sa radarskim centrima, osmatračkim stanicama, opservatorijama, neprestano smo u kontaktu sa vojskom, kontrolom letenja na aerodromima u Beogradu i Nišu, ali i posebnim direktnim linijama razmenjujemo podatke sa centrima u drugim zemljama – priča za naš list Periša Šunderić, načelnik Odeljenja za telekomunikacioni sistem u RHMZ-u.
Računari obrađuju i kompletne podatke o pritisku, temperaturi, vlažnosti, udarima vetra i o svim drugim parametrima bitnim za prognozu koji se prikupljaju praktično na celoj planeti, a posebnu pažnju prognostičari posvećuju Balkanu i jugoistoku Evrope, koji su važni za pravljenje vremenske prognoze za Srbiju. U ovom poslu bitna je brzina, napominje Šunderić, jer dobijeni podaci moraju da se obrade i šalju dalje u periodu od samo petnaestak minuta.
Kada postoji opasnost od vremenskih nepogoda iz RHMZ hitno se šalju upozorenja Sektoru za vanredne situacije, premijeru, ministarstvima poljoprivrede, energetike, saobraćaja, vodoprivrednim institucijama i javnosti, i to mejlom, SMS-om, telefonom, a upozorenje se odmah objavljuje i na sajtu zavoda, objašnjava za „Politiku” profesor dr Jugoslav Nikolić, rukovodilac RHMZ-a i predstavnik Srbije u Svetskoj meteorološkoj organizaciji.
– Primenjujemo standarde i propise Svetske meteorološke organizacije kao i svi u svetu. I Srbija ima meteo alarm, odnosno četiri stepena upozorenja na opasnosti od vremenskih nepogoda na određenim teritorijama (zeleni, žuti, narandžasti i crveni) koji se objavljuju kada vremenski parametri pređu određene vrednosti. Crveno – najviše upozorenje na snazi je, u slučaju padavina, kada padne više od 60 litara kiše po kvadratnom metru za 24 časa. Ove godine imali smo više puta crveno upozorenje zbog obilnih kiša, ali nijednom zbog ekstremno visokih temperatura, viših od 38 stepeni Celzijusa, što smo imali ranijih godina – kaže Nikolić.
-------------------------------------------------------------------
Pristup „superkompjuterima” u Redingu
Pred narodnim poslanicima Skupštine Srbije juče se našao i zakon koji potvrđuje sporazum potpisan prošle godine po kojem Srbija postaje punopravni član Evropskog centra za srednjoročnu prognozu. Zahvaljujući ovom sporazumu koji uskoro treba u potpunosti da počne da se primenjuje, naši stručnjaci imaće pristup „superkompjuterima” i drugoj modernoj tehnologiji u ovom centru smeštenom u britanskom gradu Redingu, a Srbija će moći ravnopravno da učestvuje u odlučivanju svega bitnog u vezi sa srednjoročnom prognozom, kaže Jugoslav Nikolić.
-------------------------------------------------------------------
RHMZ ima:
• 484 stalno zaposlena
• veći broj honorarnih saradnika
• 28 glavnih meteoroloških stanica
• šest hidroloških rejonskih stanica
• oko sto klimatoloških stanica
• između 600 i 700 padavinskih stanica
• 15 radarskih stanica
• tri opservatorije – u Novom Sadu, Nišu i Beogradu
Dejana Ivanović
objavljeno: 05.09.2014.
.jpg)
