Izvor: Politika, 28.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do organa samo uz saglasnost rodbine
Dokument koji je donor potpisao olakšava postupak, ali kod nas je ipak presudna odluka najbližih. – U Španiji odluku o doniranju organa obavezno donose svi punoletni građani
Radna verzija Nacrta zakona o transplantaciji organa nalazi se već pet nedelja na sajtu Ministarstva zdravlja, pa bi svaki građanin, a pre svega lekar trebalo da se upozna sa predloženim rešenjima i da eventualno sugestijama pomogne da se ovaj problem pomeri sa „mrtve tačke”. U Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 10 godina nije urađena transplantacija srca (poslednja je obavljena uoči bombardovanja 1999. godine).
Po broju presađenih organa, uz Albaniju, nalazimo se na dnu evropske lestvice, dok lekar, Srbin, dr Dragoje Stanisavljević usred Ljubljane obara svetske rekorde po broju obavljenih transplantacija: prošlog februara proslavio je sa svojom ekipom stotu i sto prvu transplantaciju samo jetre!
U našoj zemlji godišnje je potrebno uraditi oko 400 do 500 transplantacija bubrega, od 100 do 150 presađivanja jetre i tridesetak presađivanja srca. Kada izgube strpljenje i prodaju kuću i imovinu, neki će otići u inostranstvo da čekaju organ, na primer jetru. Organ i intervencija presađivanja jetre na stranim klinikama koštaju minimalno 150.000 evra, a prošle godine na našim klinikama urađene su samo četiri transplantacije jetre.
Predloženi zakon o transplantaciji organa trebalo bi da bude usvojen do kraja godine, a za javnu raspravu ukupno ima tri meseca, od kojih je pet nedelja već prošlo.
Prema radnoj verziji, svaka punoletna osoba organe može da zavešta pred svedokom, preko opunomoćenika, testamentom ili da da pismeni pristanak. Ipak u slučaju moždane smrti potencijalnog donora, ostaje obaveza lekara da kod porodice proveri da li je tokom života donor promenio stav.
Dugo već pojedini lekari kao bolje zakonsko rešenje predlažu izričito izjašnjavanje svakog punoletnog lica o doniranju organa prilikom izdavanja ličnog dokumenta, na primer lične karte. U Americi, na primer, u svakoj vozačkoj dozvoli stoji naznaka da li je njen vlasnik saglasan sa uzimanjem organa u slučaju nesreće, dok je kod nas pominjanje takve mogućnosti tabu. Španci su punoletnim građanima, kad podnose zahtev za izdavanje lične karte, ostavili šest meseci da se odluče da li pristaju da budu davaoci organa. Ako se u roku od šest meseci ne izjasne, vode se kao osobe koje su automatski prihvatile ovu mogućnost. Zato je Španija zemlja u kojoj se obavi najveći broj transplantacija. Ni na jedan organ pacijenti ne čekaju duže od dve nedelje.
Hirurg koji je u Srbiji obavio 22 transplantacije jetre, profesor Božina Radović za „Politiku” kaže da bi i kod nas trebalo da se uvede izjašnjavanje o mogućoj donaciji organa, na primer prilikom izdavanja lične karte. Međutim, takva saglasnost treba da bude deponovana u bazi podataka u Nacionalnom centru, a ne da se nekakve kartice nose sa sobom i da se ljudi izlažu opasnosti.
„Programi transplantacije uspešno se razvijaju i u zemljama gde ne postoji obaveza takve izričite saglasnosti za života, nego se dozvola za uzimanje organa traži od rodbine preminule osobe”, podseća dr Radović i dodaje da je reč o drugačijim sredinama po mentalitetu i kulturi zaveštanja organa od naše.
Predsednik Stručne komisije Ministarstva zdravlja za transplantacije, kardiohirurg i jedan od lekara koji su učestvovali u pisanju predloga zakona pre više od dve godine, docent dr Siniša Gradinac smatra da je rešenje takozvane pretpostavljene saglasnosti sasvim dobro.
– Nije ključna stvar u papiru, nego u razgovoru sa rodbinom. Nikakav papir ne pomaže kada imate rodbinu koja ne pristaje na donaciju organa. Ne vredi šta piše u vozačkoj dozvoli ili drugom dokumentu, jer smo mi još na Balkanu, pa bi rodbina potegla i pištolj kada ih lekari ne bi pitali. Čak i u Španiji i drugim zemljama poznatim po uspešnom programu transplantacije razgovara se sa rodbinom o donaciji – ističe dr Gradinac.
Broj organa i uspešna donacija, po mišljenju dr Gradinca, mnogo više zavisi od obučenosti lekara i osoblja koje bude razgovaralo sa rodbinom i brinulo o potencijalnom davaocu. Takođe je potrebna i evolucija društva iz sadašnjeg prilično netolerantnog u stabilnije i humanije, sa više razumevanja za sugrađane. Sada je možda još rano, ali će doći i kod nas vreme da se, kao u SAD, u vozačku dozvolu upiše „da” ili „ne” za davanje organa, stav je dr Gradinca.
Ovaj stručnjak predlaže da bi ovakva mogućnost izjašnjavanja pri izdavanju vozačke dozvole možda mogla da se isproba na primeru jedne opštine, recimo novobeogradske. Posle analize rezultata možda bi se takav metod mogao predložiti i za zakonsko rešenje.
Olivera Popović
[objavljeno: 01/03/2009]
