Izvor: Danas, 10.Feb.2015, 00:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do cilja kroz vučje jazbine
Na području Vlasine i opštine Babušnica, po grebenskim masivima Gramade, Rudine i Crnog vrha realizovana je krajem januara jedina zimska avanturistička trka u Srbiji, poznatija kao „Lužnički megdan“, u organizaciji Saveza ekstremnih sportova Srbije.
Jedinstvena i nesvakidašnja po svim svojim karakteristikama ove godine se treći put zaredom odvijala u krajnje surovim uslovima, bukvalno na granici izdržljivosti. Jako slaba vidljivost, nov sneg, vanredne situacije u tim >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << predelima veče pred trku - u planinama gomila oborenih stabala po putevima, u podnožju poplave, odroni, nestanak struje i dometa svih mobilnih mreža...
Na turno skijama, po ruti dugoj oko 45 kilometara, na cilj su od pet ekipa prvi stigli Nenad Mitrović (Ognjeni vukovi), Željko Dulić (Panonski letači) i Slobodan Vulić (Medijana/padobranci) koji su postali pobednici Lužničkog megdana 2015.
Pravila ove neobične trke su da timovi opremljeni samo neophodnom opremom moraju da pređu određenu trasu na kojoj ih čekaju različiti zadaci. Prvi je „Dan izdržljivosti“, u kome moraju da pređu blizu 30 kilometara na turno skijama i sa rančevima na leđima, a imaju i posebne zadatke. Prvi dan se završava na lokaciji sa koje niko neće moći dalje, dok ne pristignu ostali timovi. Tu obično takmičari podignu bivake, nalik na vučje jezbine. Sutradan ujutru kreće „Dan veštine“. Timovi koji su prethodnu noć napravili vučje jame ili posebne bivake bez šatora dobijaju dodatne poene. Drugog dana, takmičare čeka manje uspona, ali više tehničkih zadataka.
-Zbog magle su se svi timovi kretali sporo i oprezno. Sve je bilo belo, a nije bilo nikakvog posebnog orijentira koji bi olakšao orijentaciju. U takvim uslovima nismo mogli da uočimo konfiguraciju reljefa, a o putevima i vegetaciji da i ne govorim. Dešavalo se da na nogama, pored težine same skije i pancerice, imamo još toliku težinu snega. To nas je iscrpljivalo i usporavalo. Šumski putevi bili su prepuni prepreka od grana presavijenih pod težinom snega, da često nije bilo moguće kretati se njima i morali smo da pronalazimo alternativne puteve. Pošto smo se uglavnom kretali hladnoća nije predstavljala problem, sve do samog bivakovanja, kada je sledilo raspakivanje opreme, podizanje šatora, presvlačenje. Doduše, ti trenuci ne traju dugo i već se brzo upakujete u vreću, topite sneg, topla supa i spavanje. Najgori momenat je ujutru. Izlazak iz tople vreće u hladno, vetrovito i snežno jutro i obuvanje pancerica na već nažuljanim nogama ume da bude samo po sebi podvig - rekao je Nenad Mitrović iz Ognjenih vukova za sajt Red bula, jednog od sponzora manifestacije.
Željko Dulić je objasnio da je ono što ga je dovelo do cilja višegodišnje iskustvo u planini, poznavanje tehnike turno skijanja, boravak u snežnim uslovima, dobro poznavanje orijentacije uz pomoć karte i kompasa.
-Volja, energija, izdržljivost, ujednačen ritam, adrenalin - sve sam to doživeo kao veliku avanturu - rekao je on.
Reportažu o trci snimio je poznati novinar i avanturista Jovan Memedović, autor emisije „Sasvim prirodno“ RTS-a.
