Izvor: Blic, 07.Nov.2000, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dnevnice solidarnosti u mercedesu
Dnevnice solidarnosti u mercedesu
Milutin Mrkonjić, direktor Direkcije za obnovu i izgradnju i predsednik Upravnog odbora CIP-a, bio je u poziciji da lično odlučuje o ogromnim sredstvima koja su se slivala u Fond, a da za to odgovara jedino Slobodanu Miloševiću. To mu je omogućilo da radi bukvalno sve što poželi. Osim što je svoj CIP ubacivao u gotovo svaki posao, pa čak i u one koje bi mnogo bolje uradile firme koje su već bile angažovane na gradnji, Mrkonjić je bio >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u prilici da bira izvođače radova, odlučuje kada će i kome biti plaćeno za izvedene radove. A reč je, da podsetimo, o ogromnim sredstvima: u zvaničnoj propagandi govorilo se o sumi od milijardu dolara, koja je utrošena za obnovu i izgradnju.
Podaci Direkcije su nešto skromniji: do momenta završetka izveštaja o prvoj i drugoj fazi obnove, ukupna vrednost ugovorenih poslova iznosila je 4,1 milijardu dinara, odnosno oko 100 miliona dolara, što znači da je zvanična propaganda taj podatak uvećala deset puta!
Od 4,1 milijarde dinara ugovorenih radova, izvođači su za obavljene radove u prvoj fazi obnove uspeli da naplate tek nešto više od polovine potraživanja (52,69 odsto), dok je za drugu fazu postotak naplate još skromniji - 42,05 odsto. Da bi i došli do tih para bili su u prilici da za njih moljakaju Milutina Mrkonjića, koji je često znao da i javno, uz poneku sočnu opasku, baci na sto kesu sa parama. Jednom prilikom u takvoj kesi nalazilo se pet miliona dinara!
Ne čudi onda što se ovih dana skoro sve naše građevinske firme koje su radile sa Direkcijom za obnovu nalaze u dugovima, a njihovi radnici traže plate koje su zaradili radeći u najtežim uslovima, pod budnim okom Milutina Mrkonjića i kamera RTS-a.
Za CIP, međutim, nije bilo zime: sva potraživanja su uredno naplaćivana jer se kasa Direkcije nalazila u njihovoj zgradi i bila pod kontrolom njihovog prvog čoveka. Ali, nisu zaposleni u CIP-u od toga imali mnogo koristi, čak se sumnja da je naplaćeni novac stigao na račune ovog kolektiva. Plata inženjera sa višegodišnjim stažom i vrhunskim specijalizacijama ne prelazi, recimo, 5.000 dinara, mada je nekoliko ljudi iz CIP-a, koji su radili za Direkciju, imalo nekoliko puta veće plate, recimo sekretarica u Direkciji.
I poslovi su se dodeljivali po vrlo neobičnim kriterijumima. Tako je, na primer, sanaciju mosta na putu Kruševac-Deligrad (Đunis) i onog preko Zapadne Morave kod Trstenika dobio kruševački '14. oktobar', firma koja se bavi svime samo ne mostogradnjom. CIP-om takođe kruže informacije da je 'Mostogradnja', koja je jedino sposobna za gradnju velikih mostova, pojedine poslove dobijala preko posrednika, čak iz 'treće ruke'. Pri tom je, tvrde, 'prva ruka' bila jedna privatna firma u bliskoj vezi sa ministrom u bivšoj republičkoj vladi Mirka Marjanovića, dok je 'druga ruka' služila da se zavara trag, odnosno, prikrije pomenuta privatna firma.
Podaci o tome, verujemo, uskoro će izaći na videlo kada se srede stvari u CIP-u, neprikosnoveni Mrkonjić izgubi poziciju svemoćnog čoveka, pred kim su svi drhtali: zaposleni u CIP-u, kao i izvođači radova.
Mrkonjićev najpoverljiviji čovek, direktor finansija, čovek koji je davno stekao uslov za penziju, naprasno je prvi put za nekoliko poslednjih godina uzeo godišnji odmor i otišao kod rodbine u Slavoniju.
Tokom jučerašnjeg dana, na inicijativu zaposlenih u CIP-u formiran je Upravni odbor ovog kolektiva, s obzirom na to da je on do sada bio pod ingerencijom ŽTP 'Beograd', odnosno, njegovog petočlanog Upravnog odbora u kome je CIP imao dva predstavnika.
Upravni odbor je za novog generalnog direktora CIP-a postavio Milutina Ignjatovića, a promenjena je i većina dosadašnjih rukovodilaca. rade grujić Stanovi kao šarena laža
Od predizbornog obećanja o 10.000 stanova za 'mlade bračne parove' u 2000. godini , 6.000 je bilo planirano za Vojsku Jugoslavije (4.000) i MUP Srbije (2.000) i to je bilo predviđeno da se finansira iz budžeta. Dakle, 'civilnim programom' bilo je obuhvaćeno samo 4.000 stanova, od čega 500 stanova za mlade naučne kadrove.
Koliko je preambiciozan bio ovaj plan, svedoči samo jedan podatak koji je Direkcija javno priznala: da bi se proizvele neophodne količine giter blokova za 10.000 stanova, cela opekarska industrija Srbije trebalo je da radi tri meseca isključivo za ovu namenu, a da joj se za to obezbede neophodni energenti i koriguju cene. Proizvođači iz Srbije takođe nisu mogli da obezbede ni neophodne količine betonskog gvožđa (planiran uvoz 10-15 hiljada tona), kao ni drvo za građevinsku stolariju i parket. Džipovi, satovi i 'čivas'
Za Mrkonjićeva primanja i privilegije niko nije smeo ni da pita. Ono što se zna jeste da je samo pet meseci posle završetka bombardovanja, u zimu 1999. godine, za Mrkonjića kupljen 'mercedes S 500', koji je bio hit na Sajmu automobila i koji je plaćen skoro pola miliona maraka. Takav model, naravno, zaslužio je i posebne tablice BG 500-005. Osim ovog, Mrkonjić službeno koristi još jedan 'Mercedesov' džip 'S 430', takođe sa posebnim tablicama BG 430-430.
Inače, pred sam rat Mrkonjiću je ispred jedne kafane na Vračaru ukraden gotovo nov 'mercedes'.
Za Mrkonjićevu reprezentaciju kupljeni su krajem prošle godine 'svoč' satovi u vrednosti 10.000 maraka, Mrkonjić ih je delio kapom i šakom, tvrdeći pri tom da ih je dobio od svog prijatelja Kertesa koji ih je, navodno, zaplenio na carini.
Mrkonjićevi kokteli i večere su takođe priča za sebe. Galantnost direktora Mrkonjića bila je takva da su se čudili čak i iskusni direktori društvenih firmi, navikli na sve i svašta. Tako je na jednom prijemu za 600 zvanica u hotelu 'Hajat', nakon što je kao aperitiv poslužen viski 'džoni voker', Mrkonjić besno naredio da se to prospe i donese novi - 'čivas regal'.
