Izvor: Blic, 08.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đukanović odbio predlog Koštunice
Đukanović odbio predlog Koštunice
BEOGRAD - Savezna skupština izabrala je na predlog predsednika SRJ Vojislava Koštunice četvoricu novih sudija Saveznog ustavnog suda, Veselina Lekića i Milorada Gogića iz Crne Gore i Momčila Grubača i Aleksandra Simića iz Srbije. Pored njih, članovi SUS-a su Aranđel Markićević, Milan Vešović i Milomir Jakovljević.
Predsednik Koštunica je u obrazloženju naveo da se posle konsultacija opredelio da predloži nove >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sudije 'polazeći od njihovih stručnih kvaliteta, iskustva i ugleda stečenog u dosadašnjem radu' i dodao da je o predloženim kandidatima zatražio mišljenje predsednika Srbije i Crne Gore Milana Milutinovića i Mila Đukanovića. I dok se Milutinović saglasio sa Koštuničinim predlozima bez ikakvih zamerki, Đukanović je o crnogorskim kandidatima dao 'negativno mišljenje'.
'Predlaganje Lekića i Gogića za sudije SUS-a predstavlja nastavak prakse po kojoj se iz Crne Gore na savezne funkcije predlažu kandidati isključivo po političkoj pripadnosti, to jest po pripadnosti strankama koje su opozicija u Crnoj Gori. Ovakvi i slični potezi značajno su uticali na pogoršanje odnosa između Srbije i Crne Gore i uveren sam da se time stepen nepoverenja i ukupna kriza u odnosima dalje produbljuje', naveo je Đukanović u odgovoru Koštunici koji je poslao u ponedeljak, 3. septembra, i ocenio da je to 'nastavak prakse prethodnog predsednika SRJ u odnosu prema Crnoj Gori'. Koštunica je sutradan, 4. septembra, u odgovoru Đukanoviću izrazio željenje zbog njihovog nesporazuma oko izbora sudija SUS-a, jer je predložio ove kandidate 'zato što je bio ubeđen da će Đukanović svaku drugu ponudu shvatiti kao grubo nametanje volje savezne države vlastima Crne Gore koje se zalažu za samostalnost'.
'Otud mi je izgledalo logično da predložim sudije iz onog dela crnogorske stručne javnosti koji se zalaže za federalnu opciju. Ispostavilo se da vi niste protiv institucije SUS, već smatrate da on treba da izražava celinu političkog spektra u Crnoj Gori', odgovorio je Koštunica i pozvao Đukanovića da predloži najbolje kandidate za sudije iz Crne Gore.
'Uveren sam da će ovaj nesporazum, ma kako to možda paradoksalno izgledalo, zapravo moći da doprinese uspostavljanju stvarnog dijaloga o budućnosti odnosa Crne Gore i Srbije', dodao je Koštunica u tom pismu.
Đukanović je isti dan u pismu Koštunici odbio da predloži kandidate za SUS.
'Na vaše pismo odgovorio sam da time pokažem svoj odnos prema vama lično i da vam stavim do znanja da predloženi kandidati iz Crne Gore za sudije SUS nemaju podršku zvanične Crne Gore, što je na određeni način i moj odnos prema SUS-u', napisao je Đukanović.
'Ja sam uveren bez ikakvog paradoksa da će i ovaj primer podstaći uspostavljanje stvarnog dijaloga o budućnosti odnosa Crne Gore i Srbije. Vi dobro znate da je vlast u Crnoj Gori, i ja lično, iskreno posvećena tom dijalogu koji smo odavno inicirali', naglasio je Đukanović. N. Č. Biografije Lekića, Gogića i Grubača
Novi sudija SUS-a Veselin Lekić (43) je završio Pravni fakultet u Podgorici, a obavljao je dužnosti pravosudnog inspektora u Ministarstvu pravde Crne Gore i predsednika Osnovnog suda u Beranama. Krajem prošle godine imenovan je za pomoćnika saveznog ministra pravde. Milorad Gogić (43) takođe je završio Pravni fakultet u Podgorici, a radio je kao sudija Osnovnog suda u tom gradu, istražni sudija za maloletnike, a od 1995. godine je istražni, a zatim i krivični sudija prvog stepena u Višem sudu u Podgorici. U biografijama Lekića i Gogića ne navodi se da li su članovi crnogorskih stranaka, ali na ove dužnosti ih je predložila neka od partija iz Koalicije 'Zajedno za Jugoslaviju'.
Momčilo Grubač (61) obavljao je dužnost saveznog ministra pravde u Vladi Zorana Žižića. Bio je dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu, gde je sada redovni profesor, a obavljao je dužnost saveznog ministra za ljudska prava nacionalnih manjina u Vladi Milana Panića. Grubač je potpredsednik Demokratskog centra.
Aleksandar Simić (40) završio je postdiplomske studije iz komparativnog ustavnog prava sa temom iz prakse Vrhovnog suda SAD na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. Radio je u kabinetu predsednika SRJ Dobrice Ćosića od 1992. do 1993. godine i kao savetnik u Saveznom ministarstvu pravde, Saveznom sekretarijatu za zakonodavstvo, poslaničkom klubu Demokratske stranke u republičkom i saveznom parlamentu i kao pravni savetnik DS, dok je od 1997. do 2000. godine bio član IO SO Stari grad u Beogradu.
