Izvor: Politika, 17.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolja varoš na 16. mestu
Veliki kanjon (Severna Amerika), arhipelag Galapagos (Maldivi, Azija), kao i vrh Himalaja K2 (Kina, Pakistan, Azija) za petama su Đavoljoj varoši, koja je posle prvog, trećeg i petog mesta kliznula nadole na rang-listi za izbor sedam svetskih čuda prirode
Sredinom februara, na rang-listi švajcarske agencije Veber za izbor sedam svetskih čuda prirode, jedini kandidat iz Srbije, Đavolja varoš kod Kuršumlije, nalazi se na (još zavidnom) 16. mestu. U ovoj planetarnoj internet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igri – takmičenju – učestvuje oko 300 neobičnih pojava – najčuvenijih reka, jezera, obala, vulkana i vodopada, plaža i koralnih grebena, planina i prašuma – nastalih delovanjem prirodnih sila.
Među njima je i Đavolja varoš, izuzetna po izgledu i načinu postanka, pratećim legendama, možda i po nazivu lokaliteta u maloj zemlji na Balkanu. Ova igra primamljivim prikazima svakog kandidata pomoći će da turisti zasite svoju radoznalost, tako što će obići odabrana mesta. Glasanje za ulazak među prvih 21 traje do kraja godine, a taj rezultat je veoma važan za dalji opstanak u trci za turističku promociju. Turističkoj organizaciji Kuršumlije pomažu i AD „Planinka” (preduzeće za prirodna lečilišta, turizam i proizvodnju vode „Prolom”), Ministarstvo za dijasporu, kao i Turistička organizacija Srbije. Glasanje se obavlja preko adresa:
www.djavoljavaros.com ili www.natural17.com.
Pokretač i organizator ovog predstavljanja Đavolje varoši svetu, direktor Turističke organizacije Kuršumlija Radovan Tanasković, tumači trenutni položaj na rang-listi:
– Nije ni ovo loše ako se pogleda kakvi su nam konkurenti i da smo nabolje plasirani od svih evropskih kandidata. Obučavamo desetak mladih turističkih vodiča, tako da ćemo i u tom pogledu spremno dočekati očekivani nalet turista, već na proleće. Svi će naći smeštaj, ili u privatnim kućama ili u hotelu–lečilištu „Prolom banja”.
Krajem decembra, Đavolja varoš je zauzela prvo mesto na Veberovoj internet rang-listi. Potom je bila treća, pa peta. Važno je da ne sklizne ispod 21. mesta, što bi značilo ispadanje iz dalje igre za izbor sedam najboljih. Lista vodećih sada izgleda ovako: 1. Koks bazar plaža, Bangladeš, Azija; 2. Sundarbans, šuma, Bangladeš, Indija, Azija; 3. Kokosova ostrva, Kostarika, Severna Amerika; 4. reka Gang, Bangladeš, Indija, Azija; 5. Ha Long Bay, zaliv, Vijetnam, Azija; 6. Mont Everest, planina, Nepal, Azija; 7. Fong Na-Ke Bang, Nacionalni park, Vijetnam, Azija; 8. Amazon, reka, šuma, Bolivija, Brazil, Kolumbija, Ekvador, Peru, Venecuela, Južna Amerika; 9. Atitlan, jezero, Gvatemala, Severna Amerika; 10. Fansipan, planina, Vijetnam, Azija; 11. Pakaja, vulkan, Gvatemala, Severna Amerika; 12. Fudži, planina, Japan, Azija; 13. Viktorijini vodopadi, Zambija, Afrika; 14. Platano, šuma, Honduras, Severna Amerika; 15. Nijagarini vodopadi, a mesto broj 16. zauzima Đavolja varoš, Srbija, Evropa, stenje (rock formation), dok su Titikaka jezero iz Perua i Bolivije, Južna Amerika; ostrva Bora-Bora iz Francuske Polinezije, Okeanija; Grand kanjon, Severna Amerika i arhipelag Galapagos, Maldivi, Azija, kao i vrh K2, za petama Đavoljoj varoši, po broju dosadašnjih glasova. Vremena ima do kraja godine, pa se i čuda mogu zgoditi u izboru za sedam svetskih čuda prirode.
Da li su ljubitelji i glasači za Đavolju varoš zatajili, istrošili (jer s jedne i-mejl adrese može se poslati samo jedan glas za sedam izabranih) ili će tek da prionu na računare, tek, srpski lokalitet privlači pažnju inostrane javnosti. Radovanu Tanaskoviću javlja se sve više ljudi iz inostranstva koji se interesuju za turističke pojedinosti. Ali zašto je Đavolja varoš toliko zanimljiva?
U objašnjenju nastanka Đavolje varoši piše: „Pre više miliona godina celo područje je bilo središte snažnih vulkanskih aktivnosti, o čemu i danas svedoče raznobojne stene u zaleđu stubova. Međutim, pojava je nastala relativno kasno, a nastanku su najviše doprineli ljudi. Uništavajući šumu, otvorili su put razornom delovanju vode, pri čemu su krupni komadi stena štitili dublje i mekše slojeve zemlje od udara kišnih kapi i spiranja.
U toj prvoj etapi delovanjem kiše i erozijom, urušava se zemljište, sem ispod stena koje svojom težinom sprečavaju njegovo dalje osipanje. Tako nastaju piramide ili kule. Kameni blokovi na vrhovima stubova služe kao kišobran, ali vodene bujice i dalje prolaze između figura, spiraju zemlju i čine da vremenom postaju sve više. Ta pojava spada u drugu etapu koja se sastoji u ’finalnoj obradi’. Naime, dejstvom prirodnih sila, piramide i kule se još više istanjuju, tako da na kraju ostaju pravilni stubovi sa kamenim kapama....”
Tako, eto, traje Đavolja varoš sa svim svojim „svatovima” koji su ostali okamenjeni, jer su kažnjeni zbog rodoskrvnog braka. Kipovi „svatova” iz legende, njih 202, zaista iznenade posmatrača, a svedoci jamče da fotografija i film ne mogu verno da dočaraju doživljaj Đavolje varoši. Povremeno se kroz stubove s kamenim kapama čuje muzika, umilna onoliko koliko je vetar jak. „Svatovi” (kule) instrumenti su vazdušnog strujanja, muzika je manje ili više prijatna, u zavisnosti od onog ko sluša. Ali ni te muzike nema stalno. Kao što stalno nema ni vetra.
U svakom slučaju ova atrakcija će imati turističke rezultate. Već sada u Kuršumliji kažu da je zahvaljujući Đavoljoj varoši Srbija najbolje rangirana od svih zemalja u Evropi, među prvih 77. Iza nje su: Vezuv (vulkan, Italija) 50. mesto, Loh Nes (jezero, Velika Britanija), 51. mesto, Mon Blan (planina, Francuska – Italija) 59. mesto. Na 62. mestu je Crna šuma (Nemačka). Santorini (arhipelag, Grčka) nalazi se na 65. mestu. Plava pećina (Italija) na 69. mestu, vulkan Etna (Italija) zauzima 71. mesto, a Sijera Nevada (Nacionalni park, Španija) 73. mesto.
Malo ili dovoljno za ponos? Sekući šumu, ljudi su razgnevili prirodu koja je (neobičnim protokom vode kroz nesvakidašnje minerale) stvorila figure. Onda su im ljudi pripisali natprirodna svojstva. Ljudi će, sada preko Interneta, pomoći Đavoljoj varoši da bude poznata u svetu.
Milorad Ćirilović
[objavljeno: 18.02.2008.]
