Izvor: Politika, 02.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đavolja varoš, Amazon ili Himalaji
Ako je Đavolja varoš kod Kuršumlije zaista izum Nečastivog, onda je on ovom krajičku Srbije, nadomak albanske granice (osam kilometara vazdušnom linijom), učinio dobro delo.
Po njemu je narod nadenuo ime prirodnoj pojavi, zemljanim oblicima, kulama, na čijem je vrhu kapa od kamena. Takvih kula ima 202. Ovaj prirodni fenomen bio je donedavno gotovo nepoznat. Iznenada, Đavolja varoš postala je kandidat za jedno od sedam svetskih čuda u internet anketi švajcarske agencije "Veber" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je organizovala izbor najzanimljivijih prirodnih fenomena.
Posle letošnjeg napisa u novinama počela je kampanja za takmičenje Đavolje varoši u konkurenciji najneobičnijih prirodnih fenomena. Ko želi da glasa adresa je: www.djavoljavaros.com. Prethodnih dana ovaj lokalitet zauzimao je prvo mesto, kao jedini kandidat iz Srbije, dok su mu sliv reke Amazon i himalajski vrhovi Monteverest i K-2, kao i Nijagarini vodopadi ili vulkan Popokatepetl bili za petama. Svakog dana redosled se menja, a važno je da srpski lokalitet uđe među prvih 21. Ministarstvo za dijasporu i Turistička organizacija Srbije podržali su kandidaturu Turističke organizacije Kuršumlija. Ko se ne bi založio za ovu retkost nad retkostima.
Radovan Tanasković, predsednik Turističke organizacije Kuršumlija, jedan je od najzaslužnijih što su se i novine i televizija zainteresovali za ovo svetsko čudo. Javljaju se ljudi sa svih strana sveta da pitaju za Đavolju varoš. On nas podseća da, osim njega, zaslužnih ima još. Lokalitet je prvi naučno otkrio prof. dr Tomislav Rakićević, još 1955, kada je objasnio kako su nastale figure od zemlje pod dejstvom erozije. Tu je i poznati turizmolog i klimatolog prof. dr Milivoje Maćejka koji je zajedno s Radovanom Tanaskovićem obilazio predeo, ustanovljavao i beležio posebnosti. Važna je i uloga njegovog asistenta Bože Vasiljevića. Tu su i Božidar Petrović, bivši predsednik opštine, Đorđe Eraković, bivši direktor "Planinke", i Radovan Raičević, sadašnji direktor ovog uspešno privatizovanog preduzeća za prirodna lečilišta (Prolom Banja), turizam i proizvodnju vode.
Na putu iz Kuršumlije prema Prištini, posle Rudara, na obroncima Radan planine, devet kilometara lošim putem levo, uzbrdo, stiže se do zaleđene zaravni odakle se putem može ići pešice, uzbrdo 1.150 metara i još 350 stepenika do najvišeg vidikovca, pored koga su i reflektori. "Čoveka obuzmu žmarci kada pogleda u provaliju ispod sebe. Tako sam se i ja osećao kada sam ovde došao prvi put. I kada dođem ponovo, doživljaj je uvek isti", kaže Dragan Simić, pripravnik u Turističkoj organizaciji Kuršumlija, istoričar umetnosti. Pre blagog uspona izgrađene su brvnare, drvene kućice u kojima mogu boraviti izletnici; ima mesta za pun autobus. Tu se može prezalogajiti i odmoriti pre polaska.
Figure prkose zakonima gravitacije i statici: jedna je nakrivljena kao da će pasti svakog trena, a neće... Ni zemljotresi, ni kiše nisu skidali kamene kape s glava "mladenaca, svatova, barjaktara, deverova, kumova, starog svata" koji su ostali u mestu i uzemljeni, okamenjeni, zaustavljeni u večnosti. Kule su smeštene između dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, veoma razorenu erozijom. Figure se obrazuju, rastu, smanjuju, veoma sporo nestaju i nastaju. Deluje nestvarno da zemljana figura, u osnovi široka tri metra, a visoka 10 i više metara, sa vrhom debelim jedva 20-30 santimetara, takva opstaje vekovima pod teretom kamenog bloka teškog sto i više kilograma. Iza Đavolje jaruge, s druge strane je Paklena jaruga u kojoj se nalaze slični likovi. Nauka to pripisuje eroziji, narod đavoljoj raboti. Ko zna kada, ne znajući, brat je oženio sestru po nalogu đavola. Da bi ih spasla, koliko-toliko, dobra vila ih je zaustavila u pokretu. Jedna glava kao da se ukočila pre samog pada, visi o končiću. Neshvatljivo je kako se kamene glave drže na zemljanim telima koje se mogu ogrebati i pročačkati tako da na prstima ostane prah. Malo su veći od ljudskih likova. Ispod teče crvena reka: krv koja liči na oksidisano gvožđe. Inače, vode su ovde neumereno kisele. Na jednom vrelu voda ima boju zarđalog lončeta. Severno je Prolomska reka "mekša", s manje minerala, a južno je prebogata mineralima. Ako u običnoj vodi ima 375 miligrama minerala u litru, ovde ima 15.000. Ovde je uvek bilo i rude. Još su Sasi vadili zlato. Iz vrela izlaze i gasovi, vri kao u zarđalom lončetu.
Rade Miletić (rođen 1965, u selu koje se zove Dobri Do, magistar šumarstva; lov i ekologija) ima svoje objašnjenje čuda zvanog Đavolja varoš: "To su čungari ili obluci gde je kamen, matični supstrat iznad rastresite podloge. Jedino ravna Đavoljoj varoši po tome u svetu je Dolina bogova, Kolorado, SAD. Dobro je to što 'Planinka' gazduje ovom prirodnom retkošću, što nam daje šansu da se nadamo.
Sada je važno da se Đavolja varoš plasira među prvih 21 na svetskoj rang-listi. Pre toga će biti izgrađeno tih devet kilometara lokalnog puta. Smeštaja ima u Prolom Banji, a i mnoge vikendice i kuće starosedelaca biće na usluzi turistima. Stari bračni par iz sela Zebice Desimirka (1928) i Stojan Ivanović (1928) stanuje najbliže Đavoljoj varoši. Iznenađeni su zbog iznenadnog interesovanja ljudi za njihov kraj, a odavno znaju da Đavolja varoš nosi nešto u sebi. Nisu očekivali razvoj turizma, gradnju puta pored njihove kuće (gde piše: sir, kajmak, med na prodaju). Desimirka Ivanović govori: "Moj otac je imao vodenicu kod potoka, pošao oko podneva, kada začu neku muziku. Uplašio se, vratio se do brata, ali kada se se vratili, te muzike nije bilo...." Zna i za drugu priču: "Kada su Radojčići čuvali stoku oko Đavolje varoši, jedno dete se popelo na kulu da skine kamenu kapu, ali nije moglo da siđe. Noge mu se oduzele. Tek kada su ga skinuli odatle i vrati kući, kažu da je prohodao. Ima nešto tamo".
Domaćin Radovan Tanasković objašnjava turističku vrednost Đavolje varoši: "Ima najveći broj ovakvih figura na svetu; najpostojanija je; izobilje kisele vode. Na proleće očekujemo prvi turistički udar. Naročito ako uđemo među prvih 21 na svetu".
[objavljeno: ]
