Izvor: Blic, 23.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đački upitnik uznemirio roditelje
Đački upitnik uznemirio roditelje
Koji je matični broj deteta, s kim i gde živi, na koji način putuje do škole, ima li mesto za učenje - samo su neka od pitanja iz takozvanog kartona učenika koji je Ministarstvo prosvete poslalo ovih dana roditeljima da popune kako bi napravilo bazu podataka. Ova anketa izazvala je veliku buru među roditeljima čija su se mišljenja podelila - jedni smatraju da ova anketa zadire u intimu porodice dok drugi tvrde da je strah od ovakvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pitanja posledica neracionalne sumnje i da su ovakve ankete uobičajene svuda u svetu.
- Pitanja zadiru u našu intimu, pogotovu kad je reč o Srbiji gde deca nisu bezbedna. Saznanja s kim dete živi u kući, s kim deli sobu, šta mu rade roditelji, da li je otac živ, pružaju informacije o bezbednosti dece i o tome da li se i ko brine o njima, imaju li koga da ih zaštiti. U novinama stalno možete da pročitate kako je dete zlostavljano i ubijeno na putu od škole do kuće, a oni mene pitaju kako mi dete ide do škole. Toliko su pričali o bezbednosti dece u školama, a gde su im sad oni obećani školski policajci - priča Marija Radenković, majka jednog prvaka sa Novog Beograda.
Pošto su ga iziritirala pitanja iz ankete, a nije hteo detetu da pravi problem, otac devetogodišnje devojčice iz Borče je upisao lažne podatke, a u OŠ 'Dr Arčibald Rajs' na Karaburmi za danas je zakazan sastanak Saveta roditelja, između ostalog, i zbog pitanja kartona učenika.
Sa druge strane, mnogi roditelji u ovoj anketi ne vide ništa što može da šteti njima niti njihovoj deci. 'Nek mi šalju SMS, nek me zovu telefonom, samo da nisu nepristojni', šali se jedna majka.
- Negativnu reakciju roditelja doživljavam kao rezultat činjenice da su nam škole loše, a roditelji još lošiji, a može biti i plod ukorenjene paranoje. Evidencija učenika je ozbiljan proces i ne može biti zgoreg da se formira baza podataka. Srbija zaostaje u sveobuhvatnosti statističkih podataka u raznim oblastima, pa i u prosveti. Mnogo je važnije kako će se ti podaci iskoristiti - da li će se izvući neke pouke iz njih i nešto konkretno preduzeti da se popravi situacija - kaže za 'Blic' Branko Ranković, otac jedne četrnaestogodišnjakinje.
Ministarstvo prosvete prikuplja ove podatke radi izgradnje informacionog sistema u obrazovanju, radi daljih analiza i planiranja obrazovanog sistema. Na ovaj način možemo da planiramo mrežu škola, broj učenika, nastavnika, potrebne resurse, finansije, postignuća i rezultate rada škola, možemo da ubrzamo administraciju i analitiku, a sve u cilju unapređenja obrazovanja - kaže za 'Blic' Nebojša Lazović, šef Odeljenja za informatičke i dokumentacione poslove i statistiku Ministarstva prosvete, koje sprovodi ovaj projekat.
Podatke koje Ministartstvo traži škole inače već poseduju u svojoj dokumentaciji, ali su iz Ministarstva hteli da ih roditelji sami daju. Odgovori na ova pitanja su bitni jer pružaju podatke tipa koliko učenika uči nemački ili engleski, koliko ih je prešlo iz jednog okruga u drugi da bi upisalo srednju školu, na osnovu podataka o verskoj nastavi mogu, kako kažu, da planiraju koliko će je učenika pohađati, koliko im je nastavnika potrebno za koju veroispovest, koliko udžbenika, itd. Stvaranje informacionog sistema u obrazovanju je završna faza projekta Ministarstva prosvete i Svetske banke pod nazivom 'Razvoj školstva u Srbiji', čija je realizacija započeta još u feburaru 2003. godine. Jovana Subotić
