Izvor: B92, 06.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci volonteri
Beograd -- U školama "Petar Kočić" i "Branko Radičević" se uspešno sprovodi projekat Dobrovoljni rad mladih na pružanju pomoći deci sa obrazovnim problemima.
U dve škole u Batajnici i Zemunu, već tri godine se sprovodi program u kome studenti i učenici sedmih i osmih razreda pomažu đacima koji imaju probleme s gradivom ili neku drugu vrstu poteškoća u školi. Zbog velikog uspeha, ovaj program ušao je u petogodišnji akcioni plan za reformu socijalne politike opštine >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zemun.
Ukupno 130 obučenih volontera pomagalo je učenicima dve osnovne škole da savladaju gradivo koje im je teško ili neke druge probleme u školi. Pošto se u praksi pokazalo da deca najbolje uče od druge, malo starije dece, u ovom projektu učestvuju učenici sedmog i osmog razreda i studenti. Jedna od njih je i Tamara Jovanović iz osnovne škole "Petar Kočić": "Dok sam ja bila peti i šesti razred, meni su pomagala deca iz sedmog i osmog i svideo mi se način na koji su oni to radili. Rešila sam da, kada porastem, i ja pokušam da pomažem drugima. Za sada sam pomogla mnogoj deci, rezultati su dobri, ja ću nastaviti da to radim i nadam se da će se to proširiti i na druge škole."
Učesnica projekta, psihijatar Aleksandra Franić, kaže da u poslednjih nekoliko godina ima sve više hiperaktivne dece koja imaju problem da održe pažnju, ali da ih često nastavnici ne shvataju i odbacuju. "Mi znamo vrednost te dece, znamo koliko su specifična i stalno viđamo koliko su ona posebna. Veliki broj te dece ima natprosečne intelektualne sposobnosti, ali nemaju školsko postignuće jer ne mogu da ga ostvare zbog ometajućih faktora. To nije nikakva bolest, već prosto smetnja u razvoju."
Defektolog Vesna Suzović kaže da je jedan od ciljeva projekta da se svi koji rade s decom nauče da bolje prepoznaju njihove probleme i da ne odbacuju decu koja su različita. "Deca iz marginalnih društvenih grupa - bilo da su siromašni, da su Romi ili izbeglice ili rasenjeni - svaka različitost na neki način izoluje tu decu u njihovoj sredini. Mislim da je najveći efekat, ne u tome koliko ćete naučiti tu decu, nego koliko ćete senzibilisati učenike u razredu, nastavni kadar i sve oko deteta da shvate njegov problem i pomognu mu da se vrati u sredinu i bude njen punopravni član."
Psihijatar Aleksandra Franić ističe i da često nailazi na odgovor nastavnika da oni nisu plaćeni da se previše trude i posvećuju deci. "Ni mi u zdravstvu nismo plaćeni, ali ni mi ni oni nemamo taj luksuz da možemo da se izvlačimo na to. Mi moramo da radimo za ovu platu, ali po zapadnom standardu, jer nam je to jedina šansa da krenemo napred, u nešto bolje, i da stvaramo generacije koje imaju šansu i koje će onda nama retroaktivno dati šansu."
.jpg)
