Izvor: NaDlanu.com, 20.Avg.2013, 00:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci uče na 14 maternjih jezika
Broj dece i školskih odeljenja u kojima se uči na jezicima nacionalnih manjina povećava se svake godine. Osim srpskog, u učionicama se čuje još 13 jezika.
Samo u osnovnim školama celovitu nastavu ili bar samo časove maternjeg jezika ima 44.876 učenika, pokazuju podaci Kancelarije za ljudska i manjinska prava za školsku 2011/12. godinu. Najviše novih odeljenja sa manjinskom nastavom mogli bi da dobiju Romi, među kojima se 6.000 osnovaca izjasnilo da >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << želi nastavu na maternjem jeziku, pišu Novosti. Osnove romskog i elemente kulture već uči oko 700 đaka u 12 opština. Prema rečima Vitomira Mihajlovića, predsednika Nacionalnog saveta Roma, njihova namera bila je da već od septembra nastava na romskom bude masovnija i da je dobiju sva zainteresovana deca, ali da to neće biti moguće. "Najveći problem su kadrovi", objašnjava Mihajlović. "Nacionalni savet ispunio je sve obaveze, anketirao roditelje i učenike i evidentirao kadrove koji bi mogli da učestvuju u nastavi. Prema broju zaniteresovanih, u osnovnim školama trebalo bi da se otvori oko 360 odeljenja, što je posao za 35 nastavnika. Oni bi bili najpotrebniji na jugu i istoku Srbije i u Vojvodini". Mihajlović smatra da se „kamen spoticanja“ oko uvođenja ovih časova nalazi u Ministarstvu prosvete, jer su očekivali manji broj odeljenja. Sa druge strane, Ministarstvo ne može da organizuje nastavu sve dok Nacionalni savet ne obezbedi kvalifikovane predavače. A i za predavače i za celu organizaciju novac treba da obezbedi - država! Nastava na jezicima manjina izuzetno je skupa, jer časovi mogu da budu obezbeđeni i za odeljenja sa manje od 15 učenika, što je pravilo za časove na srpskom. Tako, recimo, makedonski uči samo petoro dece, za nastavu na hrvatskom je u proseku deset đaka u odeljenju, slično je i za rumunski, rusinski, bugarski... Da bi sve predmete, od istorije do likovnog, mogli da slušaju na maternjem jeziku, potrebno je da postoje nastavnici sa licencama. U Ministarstvu prosvete objašnjavaju da manjinska nastava ne sme da ugrožava časove na srpskom, tj. da pravo školovanja na većinskom jeziku ne sme da bude uskraćeno srpskoj i ostaloj deci koja to žele. Sledeći na listi manjinskih jezika koji bi mogao da uđe u učionice je crnogorski, jer je i njihova zajednica zainteresovana za ovo pravo.Izvor: novosti
