Izvor: B92, 04.Jun.2009, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Đaci se loše hrane
Beograd -- Deca u školskom uzrastu sve češće preskaču doručak, ručak pretvaraju u večeru i jedu brzu hranu, upozoravaju zdravstveni stručnjaci.
Osim smanjenog broja obroka, uz sve više gojazne dece, poslednja istraživanja ukazuju i na manji unos mleka i ribe. Stručnjaci preporučuju povratak obavezne školske užine i uklanjanje pekara iz okoline škola. Školska deca i mladi retko doručkuju pre polaska u školu, a vreme velikog odmora je najčešće vreme za prvi obrok >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koji se sastoji od ponude iz pekare, gaziranih napitaka i grickalica.
Nije redak slučaj da osnovci preskoče ručak pred popodnevnu smenu, pa se ručak kasnije pretvori u večeru:
"Obično popijem šolju mleka sa 'plazmom’ i medom, a kad idem posle podne, onda stignem da doručkujem, ručam i da užinam između.”
"Ne ručam. Pa, pakujem knjige, učim, nemam vremena.”
"Jedem jedanput, pošto ovde treba da kupujem užinu, jer kući ne mogu da jedem. Pa posle ogladnim i ovde moram da kupim da jedem, ali nije zdrava hrana.”
Uzroke loših navika, osim u neznanju i tradiciji, stručnjaci vide i u promenjenim radnim i životnim uslovima.
Ipak roditelji tvrde da vode računa o tome na koji način se njihova deca hrane, naročito ako za to imaju vremena:
"Jedu svaki dan kuvanu hranu s obzirom da ja ne radim. Ima grickalica. Određujem tako što dajem previše voća deci i onda ne stižu da jedu toliko grickalica, ali ih vole naravno.”
"S obzirom da je imala dosta alergija bili smo ograničeni, ali otkad je krenula u školu i ja kuvam, a i ovde je zaista svaki dan zastupljena kuvana hrana.”
Roditelji su svesni značaja pravilne ishrane ali je sve teže primenjuju u praksi posebno kod starijih školaraca.
Problem je i u tome što gube bitku sa sredinom u kojoj deca provode po čitav dan i sa agresivnim marketingom.
"Vi imate veliki pritisak na svim kanalima, onome što je deci danas dostupno, da se ili skupljaju sličice, ali da morate kupiti jedan od takvih proizvoda da biste popunili album. Znači tu već kreću stvari gde deca, odnosno roditelji, na taj način zanemaruju forimiranje pravilnih navika”, kaže specijalista higijene Jelena Kašanin.
U osnovi sve većeg broja novih zdravstvenih problema među školarcima - povišenog krvnog pritiska, dijabetesa, alergija - neretko je nepravilna ishrana, a nepravilne navike stečene u najranijem uzrastu, kažu lekari, kasnije je teško izmeniti.
"Možda roditelji spremaju hranu, odnosno mame kuvaju, ali deca mahom to ne jedu i danas već u recimo petom, šestom razredu – znači od tog uzrasta – deca ne nose sendviče u školu, niti voće, to ih je sramota. Tako da su zaista okrenuti pekarama i toj brzoj hrani koja samo vodi u gojaznost i u veće probleme u kasnijem uzrastu”, upozorava Jelena Kašanin.
I dok se u zemljama Evropske unije pokreće program besplatnog voća i povrća za decu u obrazovnim ustanovama, kako bi se obuzdao problem gojaznosti adolescenata, stručnjaci u Srbiji još razmatraju mere za povratak školske užine i proterivanje objekata brze hrane i aparata za instant napitke iz škola.
