Izvor: Glas javnosti, 25.Sep.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dirindžiš, a ne plaćaju
BEOGRAD - Socijalni položaj žena iz ruralnih sredina u Srbiji je nepovoljan, a posebno onih koje se bave poljoprivredom na malim i srednjim gazdinstvima. U ostvarivanju socio-ekonomskog prava suočavaju se sa nizom teškoća - uglavnom nemaju zdravstveno osiguranje i po tome se svrstavaju u red najugroženijih društvenih grupa, a skoro polovina njih ne zna kako bi ta prava ostvarila.
Izuzetno veliki broj ne uplaćuje penzijsko-invalidsko osiguranje, tako da samo 13 odsto prima penzije >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i to pretežno porodične. Glavni razlog za to što samo sedam odsto njih uplaćuje osiguranje za penziju jeste nedostatak novca, pošto im je ograničen čak i pristup porodičnom budžetu.
Istraživanje koje daje ovakvu sliku domaćice sa sela uradila je NVO „SeConS“, pokazalo je da većina njih ne pokazuje interes da se zaposli izvan gazdinstva. Čak tri četvrtine uopšte ne traži posao, iako je 44 odsto njih nekada bilo u radnom odnosu i ima značajno radno iskustvo, uglavnom u industriji, trgovini i ugostiteljstvu.
Marija Babović iz ove NVO kaže da žene takođe ne pokazuju značajnu spremnost da se upuste u preduzetništvo.
POMAŽUĆI ČLAN
Žene na selu u Srbiji su uglavnom pomažući članovi domaćinstava, koji prema definiciji zvanične statistike predstavljaju lica angažovana u porodičnom poslu za koji nisu plaćena. U EU ova kategorija aktivnih lica takoreći iščezavanja (0,9 odsto od ukupne zaposlenosti), dok je u Srbiji čini 6,7 odsto ukupno zaposlenog stanovništva. Većinu te kategorije čine žene, 74 odsto, a čak 93 odsto zaposlena je u poljoprivredi.
ZNA SE ŠTA JE ČIJI POSAO
Na pitanje istraživača da li se posao na selu deli na muški i ženski, jedna od ispitanih je potvrdno odgovorila:
- Muški poslovi su samo muški, a ženski su i muški i ženski.
- Samo 20 odsto bi se usudilo na ovaj korak, dok većina ima poverenja u poljoprivredne zadruge na šta ukazuje i podatak da bi tri četvrtine ispitanih rado sa drugim ženama iz sela osnovale zadrugu - objasnila je Babovićeva.
Rezultati još pokazuju da je u seoskim domaćinstvima širom Srbije rodna i imovinska nejednakost veoma izražena, a da je svako deseto gazdinstvo (19 odsto) u vlasništvu žene.
- Glavni uzrok je obnavljanje patrijarhalnih obrazaca, tako da se prilikom udaje one odriču svog imanja u korist muškog člana porodice - objašnjava Babovićeva. Ona ističe da su žene, mada intezivno uključene u poljoprivrednu proizvodnju na gazdinstvima, isključene iz odlučivanja, što njihov položaj čini još nepovoljnijim.
- Glavnu reč i dalje ima muškarac, a njihov položaj pomažućeg člana najčešće nije izbor, već zadatost ili nužda - rekla je Babovićeva.
Osim poljoprivrednih radova, sve poslove vezane za održavanje i brigu domaćinstava, porodice, brigu o deci i starima vodi žena, životni stilovi su pretežno tradicionalistički, a vrednosne orijentacije patrijarhalne.
Ova studija koja se primarno bavi ženama nastala je na osnovu anketnog istraživanja na uzorku od 500 žena iz 50 sela i 7 fokus grupnih intervjua, a rađena je na teritoriji cele zemlje. Ispitivane su samo žene koje rade na malim i srednjim gazdinstvima sa mešovitom, nespecijalizovanom proizvodnjom i uz oskudna proizvodna sredstva.
Pa ja mislim da je ovo bas adekvatno za dosta ljudi koje znam - mislim na naslov!
