Izvor: Blic, 23.Maj.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Direktori pobegli, firma pred gašenjem
Čačak -- Prvi put nakon 66 godina neprekidnog rada stale su mašine u čačanskoj Fabrici hartije “Božo Tomić”. Zbog neizmirenih obaveza u halama je isključena struja, vlasnik nema sredstva za nabavku sirovina pa je sudbina 287 radnika putpuno neizvesna. Oni traže pomoć države kako bi bio izbegnut stečaj preduzeća koje je svojevremeno važilo za jedno od najuspešnijih u Srbiji u svojoj delatnosti.
Kada je kompanija "Čestim” u vlasništvu bugarskog tajkuna Hrista >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Kovačkog u julu 2007. godine kupila fabriku hartije, dug ovog preduzeća bio je 520 miliona dinara, uglavnom prema državi i državnim preduzećima. Četiri godine kasnije dugovanja su narasla na 1,36 milijarde dinara, od čega je skoro polovina, odnosno 626 miliona, prema firmama čiji je vlasnik Kovački.
- Zaista ne znam odgovor na pitanje zbog čega toliko dugujemo njegovim ćerkama firmama, ali sva je prilika da je gazda kroz našu fabriku prao novac. Za poslednjih pet meseci, od kada je počelo naše naglo propadanje, vršioci dužnosti direktora koji su stizali iz Bugarske smenjivali su se kao na traci, svi su obećavali da će biti bolje, a nama je bivalo sve gore i gore. Zbog neplaćenih dugovanja od 6,5 miliona dinara pre mesec i po dana isključena nam je struja, a najverovatnije ćemo uskoro ostati bez vode jer po tom osnovu dugujemo preko 600.000 dinara - kaže predsednik Samostalnog sindikata "Boža Tomića” Miloš Tripković.
Radnici su se obratili za pomoć Ministarstvu za rad i socijalnu politiku kako bi se rešilo povezivanje više od četiri godine radnog staža, a poslat je zahtev Agenciji za privatizaciju da se izvrši vanredna kontrola kupoprodajnog ugovora.
- Ova fabrika ima sve preduslove da dobro radi, jer na tržišu postoji velika potražnja papira koji proizvodimo. Kada pogoni rade punim kapacitetom, mesečno se proizvodi od 1.300 do 1.500 tona papira, sa realizacijom od 45 do 55 miliona dinara - ističe Tripković.
Fabrika hartija koja radi od 1930. godine, jedini prekid u radu imala je pred kraj rata 1944. godine. Kada su mašine ponovo uključene dve godine kasnije, nije bilo zastoja sve do aprila ove godine.
Povezane vesti: Radnici Želvoza zadovoljni odlukom o povezivanju staža Nema osnova za poništavanje privatizacije fabrike Gradac Ove godine poništeno najviše ugovora o privatizaciji
