Izvor: Blic, 27.Mar.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Diplomci bez zvanja
Diplomci bez zvanja
Studenti su oduševljeno dočekali vest da će na fakultetima u Srbiji, zahvaljujući Bolonjskoj deklaraciji, biti uvedene dve diplome, posle treće i pete godine studija, misleći da će tako lakše i brže postati akademski građani. Prva generacija studenata dobiće diplomu prvog stepena (bečler) na kraju ove školske godine, ali pošto još uvek nemamo formiranu listu zvanja, većina ne zna da se ta prva diploma u većini zemalja Evrope tretira kao šesti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stepen, odnosno viša stručna sprema. 'Studenti tako kupuju mačku u džaku' - upozorava Mihajlo Babin iz Studentske unije Srbije.
Prava lista zvanja, odnosno nomenklatura zanimanja, još uvek nije napravljena, ne samo kod nas, nego ni u Evropi. U Nemačkoj i Francuskoj se visokoobrazovanim ljudima smatraju samo oni koji imaju drugi stepen ili diplomu mastera. Postavlja se pitanje da li se studenti sa bečler diplomom uopšte mogu nazvati visokoobrazovanima.
Listu zvanja kod nas treba da formira Nacionalni savet za visoko obrazovanje, koji još uvek nije oformljen, iako će prve bečler diplome biti podeljene već na kraju ove školske godine. Za studente nekih fakulteta, kao što su Pravni ili Arhitektonski, koji prvu generaciju mladih 'arhitekata prvog stepena' dobija već na kraju ove školske godine, to je od presudne važnosti.
U skladu sa najnovijom regulativom EU o 'prepoznavanju profesionalnih kvalifikacija', arhitekta mora da dobije titulu master kako bi mogao samostalno da se bavi strukom, odnosno da dobije licencu, objašnjava za 'Blic' prodekan za nastavu Arhitektonskog fakulteta Marko Savić.
Nakon prve tri godine student dobija titulu 'arhitekta prvog stepena akademskih studija', a nakon još dve godine 'diplomirani arhitekta - master'. Sa završenim prvim stepenom moguće je zaposliti se u arhitektonskom birou kao projektant-saradnik, kao i na niz drugih mesta, građevinskim firmama, trgovini materijalima i elementima, projektovanju enterijera itd, objasnio nam je Savić.
- Nisam siguran da su studenti arhitekture koji su prešli na novi sistem da bi ove godine uzeli diplomu posle tri godine studija uopšte upoznati s tim šta će moći, odnosno neće moći sa njom da rade. Arhitekta prvog stepena, u stvari, nije ništa. Završiš tri godine, platiš svaku godinu 180.000 dinara i onda ne možeš da potpišeš svoj projekat. I šta si onda? Projektant-saradnik, lep naziv za crtača u nekom arhitektonskom birou, a to možeš da budeš i sa završenom srednjom arhitektonskom školom - kaže za 'Blic' student završne godine arhitekture u Beogradu.
Situacija se menja i za studente prava u glavnom gradu. Oni su do sada imali mogućnost da posle tri godine studija uzmu 'malu diplomu' i rade u državnoj administraciji ili privredi kao pravnici, a od ovog oktobra će to moći tek nakon završene četvrte godine studija. Za titulu diplomiranog pravnika i mogućnost da polažu pravosudni ispit moraće da uče čak pet godina.
- To jeste duže nego do sada, ali će zato pripravnički staž biti skraćen sa dve na godinu dana. Novi nastavni plan i program radili smo uz podršku i saglasnost Ministarstva pravde i trudićemo se da svim našim studentima omogućimo adekvatno zaposlenje - kaže prodekan za nauku Pravnog fakulteta u Beogradu docent Miodrag Jovanović. Jovana Subotić
