Izvor: Politika, 30.Dec.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagonala živi dok legenda kruži
Kako je tužna sudbina jednog psa lutalice povezala kolevku srpske državnosti i istorijsko središte srpske kulture i pismenosti
Raška – Slikari, muzičari, pisci, dramski umetnici iz Raške i Sremskih Karlovaca još od jeseni 2005. godine gostuju jedni kod drugih predstavljajući se novim knjigama, slikama, muzičkim i pozorišnim predstavama... To drugovanje stvaralaca iz kolevke srpske državnosti i istorijskog centra srpske kulture i pismenosti biće nastavljeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u februaru, kada će se Raščani zaputiti u Sremske Karlovce da se pohvale prvim kolom od 13 knjiga poezije i proze, u izdanju svog centra za kulturu „Gradac”. Domaćin će im biti kulturni klub „Karom”, a osim predstavljanja knjiga, u prostorijama najstarije karlovačke kuće, čiji je vlasnik glumac Aleksandar Matić, biće upriličena i izložba slika na iste teme kojima se bave autori pomenutih knjiga.
A nad tim novim okupljanjem osvedočenih prijatelja lebdeće duh raščanskog psa lutalice koga su zvali Dijagonala, i od koga je sve ovo u jesen 2005. i počelo. „Politika” je tada objavila tekst potpisnika ovih redova o najpoznatijem raščanskom psu uličaru i beskućniku, koji je preživeo brojne hajke na sebe i svoju sabraću, ali koga kuršumi angažovanih lovaca nisu mimoilazili: izranjavljen, poslednjih godina života nije se ni oslanjao na prednju levu i zadnju desnu nogu, pa se zato kretao „dijagonalno”, čemu i duguje ime koje su mu nadenuli. Ali i tako osakaćen bio je brži i živahniji od mnogih zdravih, maženih i paženih raščanskih kucova. Nijednom od njih čak nije prepuštao primat vođa pasjeg klana u kraju, bio je kralj glavne varoške ulice. Zahvaljujući nezgasloj „muškoj snazi”, imao je i brojne potomke. S vremenom, i lovci na pse lutalice na njega više nisu upravljali svoje cevi, a ponekad su, čak i zvanično, od komunalnih vlasti pred početak hajke dobijali instrukciju: „Na Dijagonalu ne pucajte!”
Meštani centra varošice su ga hranili, a i on je njih poštovao, nije lajao na prolaznike, niti na decu koja bi ga zadirkivala. Jedino nije trpeo – uniforme, pa je na one koji ih nose uvek preteći režao. To je ponekad i uveseljavalo redovne goste kafića u centru Raške koji su tu njegovu narav objašnjavali osvetom zbog nekog davnog udarca policijskom čizmom i voleli su da kažu kako je Dijagonala pas „demokratske naravi, nesklon državnoj sili i pendreku”.
To ga je i koštalo glave. U rano jutro 15. avgusta 2005, u centralnom parku Raške, prolaznici su pronašli beživotno telo Dijagonale. Vest je prostrujala varošicom, pojedinci su se dali u potragu za „ubicom” i ubrzo se doznalo da ga je, neki minut posle ponoći, ustrelio jedan policajac. Slučaj je, prema tužbi pojedinih Raščana, bio i predmet razmatranja pravosudnih organa, ali je sve završilo u nekoj „fioci”.
Bio bi to i kraj ove priče da, ispijajući jutarnju kafu u karlovačkoj kafani „Četiri lava”, 3. septembra 2005, novinar novosadskog „Dnevnika” i književnik Željko Marković, inače žitelj Sremskih Karlovaca, u „Politici” nije pročitao priču o mučeničkom životu i pogibiji Dijagonale.
– Tada sam odlučio da svoju knjigu „Bratstvo mermernog krsta”, koja je upravo bila kod izdavača, a u kojoj sam opisao „pasji” život ljudi koji su došli do dna, posvetim upravo Dijagonali. Takva posveta je bila i logična jer svi likovi u pomenutoj knjizi, na neki način, pripadaju tom Dijagonalinom uličarskom krugu – objasnio je za „Politiku” Marković.
Na vest da će najpoznatijem psu lutalici s raščanskih ulica biti posvećena knjiga, reagovali su Milojko Milićević i Vulić Pašajlić iz Centra za kulturu Raške, predloživši predstavljanje Markovićeve knjige u ovoj varošici. Ideje i ambicije u vezi sa organizovanjem tog kulturnog događaja dovele su do toga da na kraju i Bojan Milovanović, tadašnji predsednik opštine, na promociju zvanično pozove Milenka Filipovića, svog kolegu po funkciji iz Sremskih Karlovaca. Tako je delegacija na najvišem nivou iz ove sremske varoši došla u Rašku, a dočekana je parolom „Dijagonala: Sremski Karlovci – Raška”. Pored promocije knjige posvećene Dijagonali, svoja dela je prikazao i karlovački slikar Đorđe Kolarević, a glumac Aleksandar Matić se predstavio monologom „Sremac, braca moj”" Na kraju programa Željko Marković je proglasio „odsad pa za ubuduće, dijagonalne susrete Raške i Sremskih Karlovaca otvorenim”.
I zaista, ta saradnja traje do današnjih dana, a kako stvari stoje – neće presahnuti ni ubuduće. A i kada bi iz nekog razloga prestala, pisani trag o Dijagonali će ostati zanavek, ne samo na arhiviranim stranicama „Politike”. Jer zapis o ovom najpoznatijem raščanskom psu Marković je uvrstio u svoju najnoviju knjigu „Čovek koji je pripitomio lastu”, pod naslovom „Legenda o Dijagonali”. A legende, poznato je, uvek nadživljuju vreme u kome su nastale.
Miroljub Dugalić
[objavljeno: 31/12/2009]
.jpg)
