Izvor: Politika, 25.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dijagnoza na hodniku
Lekar je po zakonu dužan da blagovremeno obavesti bolesnika o svemu što je bitno za njegovo lečenje
Pacijentkinji, dvadesetjednogodišnjoj studentkinji doktorka je na hodniku pružila na papiru napisan nalaz i uz kratko objašnjenje – "tu sve piše" žurnim korakom otišla svojim putem. Da bolesnica ima grip i da treba da samo da uzima vitamine i tečnost, možda joj ne bi trebalo zameriti, ali u konkretnom slučaju reč je o postavljenoj dijagnozi teške i neizlečive bolesti, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koja je kao grom iz vedra neba pogodila ovu devojku, ali i njenu familiju. Izostala je stručna informacija o načinima lečenja, prognozi, skupim, ali ipak postojećim lekovima...
Ovo je samo jedan od mnogobrojnih primera kako su članovi Zakona o zdravstvenoj zaštiti o pravima pacijenata, prvi put uvedeni prošle godine, u velikoj meri ostali "mrtvo slovo na papiru". Pomenuta lekarka očigledno nije znala da je "usmeno, na način koji je razumljiv pacijentu, vodeći računa o njegovoj starosti, obrazovanju i emocionalnom stanju" dužna da obavesti bolesnika o svemu što je važno za lečenje. To obaveštenje, kako piše u zakonu, treba da obuhvati dijagnozu i prognozu bolesti, kratak opis, cilj i korist od predložene medicinske mere, vreme trajanja i moguće posledice preduzimanja, odnosno nepreduzimanja predložene medicinske mere, vrstu i verovatnoću mogućih rizika, bolne i druge sporedne ili trajne posledice, alternativne metode lečenja, moguće promene pacijentovog stanja posle preduzimanja predložene medicinske mere, kao i moguće nužne promene u načinu života pacijenta, dejstvo lekova i moguće sporedne posledice tog dejstva.
Zakonodavac je bio izričit: lekar je dužan da sve ovo uradi čak i bez zahteva pacijenta.
Da bi lekar trebalo dijagnozu da saopšti uz toplu reč, podršku, humani pristup, to, istina, zakonodavac ne pominje, ali to se očekuje od nekoga ko se bavi profesijom koja pre svega proklamuje humanost. Bolesnica iz ove tužne priče očigledno nije znala kakva su njena prava na informaciju, a nije znala ni to da je zbog ovakvog doktorkinog postupanja imala pravo na prigovor.
Pošto lekari ne obaveštavaju pacijente o njihovim pravima, ali i obavezama, a građani, ipak, nisu navikli da čitaju nove zakone, podsećamo na zakonsku mogućnost da pacijent kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili koji nije zadovoljan postupkom lekara ili medicinske sestre može podneti prigovor – usmeno na zapisnik ili pismeno – zaštitniku pacijentovih prava, koga sada ima svaka zdravstvena ustanova.
Zanimljivo je da su se zaštitniku prava pacijenata u Ministarstvu zdravlja mnogi građani žalili upravo na činjenicu da lekari teško pronalaze vreme da im objasne barem osnovne stvari o bolesti, dijagnozi, prognozi lečenja... Takođe, u bolnicama, lekar je taj koji pacijentu treba da objasni zašto mu se daje određeni lek, zašto se uvodi novi, zašto mora na ponovljeno snimanje, a ne da to čuje od medicinske sestre, bolničara, lekara na stažu ili čak – servirke.
U zakonu takođe piše da svaki pacijent ima pravo na slobodan izbor lekara, na slobodan izbor različitih medicinskih procedura i, veoma važno – pravo na privatnost i poverljivost informacija. Zakonodavac takođe, podsećamo, izričito nalaže da se bez pristanka pacijenta ne sme se, po pravilu, nad njim preduzeti nikakva medicinska mera. Takođe važno, novouvedeno pravo, koje se nažalost malo koristi, jeste pravo uvida pacijenta u svoju medicinsku dokumentaciju. Kada bi posle obavljene vizite pacijent zatražio da pogleda svoju bolničku istoriju bolesti, glavnu sestru ili lekara bi verovatno pogodio infarkt, a reč je o zakonskom pravu pacijenta da bude obavešten u vezi sa svim što se tiče njegove bolesti, ma koliko ga zdravstveni radnici smatrali laikom. Podaci iz medicinske dokumentacije spadaju u lične podatke o pacijentu i predstavljaju službenu tajnu, takođe se naglašava u zakonu.
Olivera Popović
[objavljeno: 25.12.2006.]
