Izvor: Politika, 22.Mar.2014, 13:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Digitalna televizija i na starom TV aparatu

Srbija se obavezala da će do juna 2015. preći na digitalni TV sistem: u ovom trenutku 75 odsto teritorije pokriveno digitalnim signalom

U ovom trenutku čak 75 odsto Srbije je pokriveno digitalnim signalom, a do juna iduće godine, inače roka kada naša zemlja treba da isključi analogno emitovanje programa, digitalni signal stići će i u one delove naše zemlje u kojima ga sada nema. U ovaj projekat, pokrenut još 2006. godine, kada je Srbija preuzela obavezu da do 2015. uvede >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << digitalnu televiziju, uloženo je desetak miliona evra, a po rečima Dejana Šmigića, vršioca dužnosti direktora JP „Emisiona tehnika i veze”, ukupno bi trebalo da košta oko 30 miliona evra. Poređenja radi, Mađarsku je za projekat digitalizacije potrošila 85 miliona evra.

– U poslednju godinu dana mnogo toga je urađeno, pustili smo inicijalnu mrežu u celoj Vojvodini i centralnom delu Srbije, ostali su nam još planinski krajevi na jugoistoku i jugozapadu zemlje. Prednosti digitalne televizije su višestruke – građani će dobiti odličnu sliku, ali i mogućnost da gledaju ono što ih zanima: ako su nešto propustili, mogu to naknadno da pogledaju, da izaberu film na jeziku na kojem žele da ga prate, da gledaju isključivo sportske događaje... Digitalna televizija prednost je i za osobe oštećenog sluha ili vida – sami mogu da izaberu emisije ili filmove prilagođene njihovim potrebama – napominje Dejan Šmigić.

Uvođenje digitalne televizije znači puno i za državu, jer se prelaskom na ovu vrstu sistema, oslobađa deo frekventnog spektra i stvara mogućnost da se on ustupi, na primer, mobilnim operaterima.

– Nemačka, Francuska, Italija na ovaj način zaradile su više milijardi evra. Naša država sigurno može da zaradi nekoliko stotina miliona evra ustupanjem dela frekventnog spektra. Digitalni signal važan je i komercijalnim televizijama, jer omogućava daleko bolju sliku – objašnjava Šmigić.

Polovina Srbije sada gleda televiziju uz pomoć analognog signala i prelaskom na digitalni „ona će progledati”, kaže naš sagovornik, jer je slika preko analognog sistema često puna snega, a ima krajeva naše zemlje u koji ona uopšte i ne stiže. Druga polovina Srbije prati televiziju preko kablovske i satelitske mreže, ali i interneta.

– Oni već imaju dobru sliku, ali kada digitalna televizija zaživi, imaće dilemu – da li će i dalje plaćati usluge operaterima ili će početi TV program da gledaju preko digitalnog signala – što je potpuno besplatno – kaže Šmigić.

Preduzeće „Emisiona tehnika i veze” formirano je pre četiri godine sa obavezom da, kao budući operater, napravi digitalnu mrežu. Ceo posao se, međutim, sporo odvijao do pre nekoliko meseci, kada je ovo preduzeće od države dobilo deo frekvencija nekadašnje TV Avala koje koristi za digitalizaciju. Ove frekvencije sasvim su dovoljne za kvalitetno pokrivanje Srbije digitalnim signalom, kaže Šmigić. Sada se pregovara sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj oko dobijanja kredita za koji je Vlada Srbije dala garancije, pomoću kojeg će se završiti kompletan proces digitalizacije.

– Potrebna nam je oprema, treba da izgradimo još emisionih stanica kako bismo pokrili i preostalih 25 odsto teritorije digitalnim signalom. Ima još dosta posla, ali očekujem da sve završimo kako je i predviđeno – do juna iduće godine. Tada isključujemo analogni sistem u celoj Srbiji.

Pitamo šta je neophodno da bi neko gledao digitalnu televiziju i koliko će to da ga košta, iako je signal – besplatan?

– Digitalnu televiziju moći će da gleda svako bez obzira na televizor koji poseduje – led TV ili aparat sa katodnom cevi. Ukoliko građani imaju TV prijemnik star, na primer, desetak godina, potrebno je da kupe takozvani set top boks, uređaj koji konvertuje digitalni signal iz vazduha i prebacuje ga u signal koji prima televizor. On trenutno košta između 60 i 80 evra, ali kako je sve više distributera zainteresovano za nabavku ovih aparata, očekujemo da ih na tržištu bude više, što će uticati i da njihova cena padne na, kako mi procenjujemo, oko 30 evra. Uz to im je potrebna i antena koja košta oko 300 dinara. Ali većina stanovnika već ima antenu na krovu kuće ili zgrade i može da je koristi – ističe Šmigić.

Digitalni signal „prekriva” analogni

Srbija ima šest takozvanih ženevskih kanala iz frekventnog spektra u ovom delu Evrope i u obavezi je da poštuje rokove prelaska sa analognog na digitalni sistem koji ističe u junu iduće godine. Kada se digitalnim signalom pokrije 90 odsto jednog regiona, a u našoj zemlji ih ima 14, onda se u tom području paralelno puštaju i analogni i digitalni signal neko vreme, na primer, šest meseci. U tom roku stanovništvo se obaveštava šta treba da uradi kako bi moglo da koristi digitalni signal. Posle tog roka, kaže Dejan Šmigić, analogni signal se gasi.

– Ukoliko do juna iduće godine ne pređemo na digitalni sistem, preti nam opasnost da zemlje u regionu, koje do tada imaju obavezu da ne pojačavaju svoj signal, to učine odmah po isteku ovog roka. Praktično, to bi značilo da njihov digitalni signal „prekrije” naš analogni, to jest da građani na teritoriji Srbije na svojim prijemnicima „hvataju” signal televizija drugih zemalja, a ne naše – objašnjava Dejan Šmigić. 

D. Ivanović

objavljeno: 22.03.2014.

Nastavak na Politika...