Izvor: Blic, 24.Okt.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dezinfekcija graničnih prelaza
Dezinfekcija graničnih prelaza
Pojava ptičjeg gripa u Hrvatskoj ukazuje na neposrednu opasnost da se ovaj virus pojavi i u Srbiji, potvrđuju stručnjaci, naglašavajući da su najveća opasnost zaražene ptice selice koje mogu doleteti na našu teritoriju, a čije kontakte sa domaćom živinom je gotovo nemoguće sprečiti. Od danas ekipe veterinarskih tehničara danonoćno će dežurati radi prskanja potrebnim dezinfekcionim sredstvima vozila koja ulaze iz pravca Rumunije. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Prema rečima Milice Vurdelje, republičkog veterinarskog inspektora, do sada je na ovom terenu urađeno više desetina analiza divljih ptica, i one nisu imale siptome ptičijeg gripa. Žitelji Vatina, sela uz granicu, navode da je upozorenje stiglo i za ljude koji se bave lovom.
- Dozvoljen je samo lov fazana. Išli smo u lov uz granicu do kanala, uz vodu i za sve vreme nismo naišli ni na kakvu uginulu pticu - tvrdi Dragiša Perin, meštanin Vatina.
Na graničnom prelazu sa Rumunijom putnici kažu da se dezinfekcija vozila veoma ozbiljno sprovodi i tako što vozila prelaze preko kanala, a i prskanjem kamiona.
Pored naredbe o zabrani držanja živine i svinja na otvorenom prostoru, u cilju onemogućavanja kontakta sa divljim pticama zabranjeno je i napajanje životinja vodom iz bara, potoka, reka i jezera i izlaganje i prodaja živih ptica i domaće živine na sajmovima, vašarima, pijacama, kao i održavanje izložbi ptica, u pravnoj proceduri je i donošenje naredbe o postavljanju dezinfekcionih barijera na graničnim prelazima i administrativnim punktovima u cilju sprečavanja unošenja virusa.
- Moramo da budemo pripravni za sprečavanje radikalnog širenja virusa ptičjeg gripa ukoliko se pojavi u Srbiji. Rizična su sva područja gde inače sleću ptice selice, kao što je čitav sliv Dunava i Save i sva veća jezera - rekao je Dejan Krnjaić, direkor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Dvesta timova Centra za prevenciju i kontrolu ptičjeg gripa u Upravi za veterinu uzorkovalo je na terenu nekoliko stotina ptica i do sada nije zabeležen nijedan sumnjivi slučaj.
- Sve mere koje je do sada usvojilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, u smislu zabrane uvoza i karantina iz zemalja u kojima je ustanovljena pojava virusa pričjeg gripa, pokazale su se kao opravdane jer smo svesni opasnosti koja nam preti iz zemalja u okruženju. Najveći je rizik od unošenja virusa putem ptica selica, čije kretanje ne možemo da kontrolišemo, ali težimo da sprečimo njihov kontakt sa autohtonim divljim pticama i domaćom živinom - istakao je Krnjaić.
Uginuće labudova u susednoj Hrvatskoj uznemirilo je žitelje Zapadnobačkog okruga, a posebno Apatince, koje samo reka Dunav deli od te države. Veći talas ptica selica dolazi sredinom novembra u ovaj koridor, ali oprez nije ni sada naodmet, kaže Jovan Lakatoš, ornitolog. On dodaje da su labudovi posebno prijemčivi na ptičiji grip zbog nežne građe. Osim toga, oni su najčešće u bližem kontaktu sa ljudima koji ih hrane.
U rezervatu prirode gornje Podunavlje upravljač 'Vojvodinašume' je preduzeo sve mere opreza.
- Ljudi čiji je posao vezan za šumu zaduženi su da prijavljuju svaku uočenu promenu kod ptica. Uspostavljena je saradnja i sa ribarima - kaže Elizabeta Stanić Vojnić Hajduk, referent za zaštitu prirode iz 'Vojvodinašuma' iz ŠG Sombor.
Republički veterinarski inspektor Goerg Gusman navodi sve mere Ministarstva koje se na terenu strogo kontrolišu.
- Naročito bih apelovao na ljude koji žive uz samu reku i u zaleđu pored ribnjaka i bara da svoje domaće pernate životinje drže u zatvorenom prostoru. Registrovane živinarske farme svakodnevno obilazimo i tu opasnosti nema jer je živina u zatvorenom prostoru pod nadzorom veterinarske inspekcije. Ipak bih savetovao vlasnicima farmi da se u njihovom prostoru zadržavaju samo lica koja tu rade - kaže Gusman.
U Zapadnobačkom okrugu pri opštinskim komunalnim inspekcijama od sutra bi trebalo da rade zoohigijenske službe. Svako sumnjivo uginuće ptica treba prvo da se prijavi ovoj službi, koja onda obaveštava veterinarsku službu koja po potrebi angažuje veterinarski inspekciju.
Stručnjaci upozoravaju da su retki slučajevi prenošenja virusa sa ptica na čoveka i da nema razloga za strah. Sve mere se preduzimaju radi sprečavanja širenja virusa među živinom, što bi prouzrokovalo ogromne materijalne štete za našu zemlju.
I crnogorska Veterinarska uprava najavila je juče da će početi sa pregledom živine, pošto su stigli reagensi za rano otkrivanje ptičijeg gripa kod peradi. Ekipa 'Blica' U Hrvatskoj masovno ubijanje živine
Nakon što je i u ribnjaku kod Našica pronađeno pet uginulih labudova, na tom području započela je eutanazija sve peradi u dvorištima. Brojne ekipe veterinara započele su od ranog nedeljnog jutra u Slavoniji da usmrćuju svu perad u dvorištima devet većih naselja udaljenih do tri kilometra od ribnjaka u Našicama. Računa se da će biti usmrćeno oko 10.000 različitih vrsta peradi.
Očajni seljaci, koji žive od prodaje peradi i jaja, u nekim su selima bili zapretili da to neće dozvoliti, no popustili su kada je Vlada obećala da će država seljacima nadoknaditi štetu za svu usmrćenu perad.
Perad se usmrćuje tako što im veterinari, obučeni u zaštitna odela i sa maskama na licu, zavrnu vratove i nakon toga ih trpaju u plastične džakove, zakopavaju u zemlju ili spaljuju.
Od otkrivanja zaraze prodaja piletine i drugog mesa od peradi u Hrvatskoj je prepolovljena. Računa se da će hrvatski proizvođači peradi i jaja samo u mesec dana pretrpeti štetu od 60 do 70 miliona kuna (oko 700 miliona dinara).
Da bi preduhitrila najavljenu odluku EU o zabrani uvoza peradi iz Hrvatske, Sanaderova vlada sama je donela takvu odluku. Inače, uvoz peradi iz Hrvatske zabranili su i Slovenija, BiH i Italija.
U Zagrebu je zavladala velika navala na apoteke – građani su na brzinu pokupovali na hiljade zaštitnih maski. Radi održavanja reda u kontrolu će se, osim MUP-a, uključiti i MORH, odnosno Hrvatska vojska. Mira Šuvar
