Izvor: Politika, 30.Apr.2014, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devojke pohrlile u vojne lekare
Na kursu za rezervne oficire sanitetske službe na dobrovoljnom služenju vojnog roka trenutno 11 polaznika uče vojne i stručne predmete
Devojke su osvojile i školu za rezervne oficire na beogradskoj Banjici: u klasi koja pohađa kurs za rezervne oficire sanitetske službe na dobrovoljnom služenju vojnog roka od 11 slušalaca sedam su pripadnice lepšeg pola.
– Želela sam da naučim nešto novo, ali i, ako budem mogla, da nađem posao u državnoj službi. Zamišljala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sam da će biti teže, ali do sada u ovom mesecu dana sve smo savladali kako treba. Gađanje mi baš nije išlo od ruke, ali na kraju i to sam uspela da uradim – objašnjava za „Politiku” Ljiljana Mandić (25) koja je završila Medicinski fakultet u Beogradu i prijavila se na ovaj kurs.
Ljiljana Mandić
Njenoj sobnoj koleginici Ivani Kozarov (29), koja je diplomirala na stomatološkom fakultetu, oduvek se sviđala vojna organizacija, pa je odlučila da se prijavi za dobrovoljno služenje vojnog roka i završi ovaj kurs.
– Mojoj odluci da se prijavim doprineo je i suprug koji je vojno lice. Drugi razlog je posao – ovako mi se otvara mogućnost da dobijem zaposlenje pri vojsci, što bih jako volela. Prvog meseca bilo je prilično naporno jer vojna obuka zahteva veliku kondiciju – kaže za naš list Ivana Kozarov i dodaje da joj je ipak bliža stručna nastava.
Svi slušaoci koji su trenutno na šestomesečnoj obuci morali su da ispune uslove konkursa: da nemaju više od 30 godina i da poseduju diplomu medicinskog, stomatološkog ili farmaceutskog fakulteta, da nisu osuđivani, da su državljani Srbije, ali i da su zdravstveno sposobni za služenje vojnog roka. Potencijalnih kandidata je mnogo, kažu nadređeni u ovoj školi, ali ne ispunjavaju svi uslove, i to je jedan od razloga što je ova klasa po broju članova manja od prethodnih – obično broje oko 25 polaznika.
Sve potrebne uslove za upis na ovaj kurs ispunio je i Mario Ladan (27), diplomac Medicinskog fakulteta u Beogradu koji je u toku stažiranja na Vojnomedicinskoj akademiji čuo za mogućnost da dobrovoljno služi vojni rok i ujedno završi kurs za rezervne oficire sanitetske službe.
– Bio sam u generaciji koja je regrutovana za redovno služenje vojnog roka koji je u međuvremenu ukinut. Na moju odluku uticao je i moj otac, jer u mojoj porodici niko nije bežao od služenja vojnog roka. Predmeti nisu teški, ali nam malo muke zadaju topografija i gađanje. Stručna nastava je za nas mnogo lakša jer smo o tome učili na fakultetu – priča Mario Ladan.
Ivana Kozarov
Miljan Stamatović (27) završio je stomatološki fakultet, oženjen je i ima dva mala sina. Odlučio je da nastavi porodičnu tradiciju jer su mu otac i deda bili oficiri. Na drugoj strani porodičnog stabla, kaže, nalaze se stomatolozi pa su se dve tradicije kod njega isprepletale u zajedničku.
– Žena i deca žive u Beogradu, viđam ih onda kada to dozvoljavaju pravila vojske, ali, kako kaže jedan naš starešina, „uz dobru organizaciju najveći deo posla je završen”. Vojna obuka mi nije bila teška, pa ni ustajanje u 5.30 časova – kaže Miljan Stamatović koji se takođe nada zaposlenju u državnoj službi.
Obuka za rezervne oficire sanitetske službe odvija se tokom celog vojnog roka i sastoji se od dva dela – tri meseca traje nastava u kojoj se uče vojni i stručnospecijalistički predmeti. Časovi vojnog prava i propisa, topografije, strojeve obuke, morala vojske samo su deo predavanja koje slušaoci prate, a najobimniji je predmet Organizacija i taktika sanitetske službe u miru, ratu i vanrednim situacijama koji zauzima više od 20 odsto svih predavanja, objašnjava za „Politiku” major Igor Đukić, načelnik klase slušalaca za rezervne oficire.
– Topografija je jedan od predmeta koji zadaje muke slušaocima, jer osim teoretskog njihovo znanje proveravamo i na terenu. Kada se nađu u udaljenom kraju Srbije dobiju određeno vreme da stignu do cilja. To nije nimalo lak zadatak, naročito zato što ih stanovnici obližnjih mesta, u želji da im pomognu, zaustavljaju svaki čas – kaže Đukić.
Posle prvog dela obuke klasu čeka polaganje 19 ispita, a kada savladaju ovu prepreku sledi tromesečno stažiranje u sanitetskim odeljenjima vojnih jedinica.
– Ovde dolaze veoma motivisani mladi ljudi, imamo studente sa prosekom većim od 9,5. Kada završe stažiranje, ako je uspešno, šalje se predlog za njihovo unapređenje u čin rezervnog potporučnika sanitetske službe, i na kraju sledi promocija u čin rezervnog sanitetskog potporučnika na Vojnoj akademiji – ističe major Đukić.
A da posao u državnoj službi budući oficiri mogu da pronađu posle uspešno završene obuke, govori i nedavno raspisan konkurs za prijem u aktivnu vojnu službu 20 oficira sanitetske službe lekara i sedam oficira sanitetske službe stomatologa. U uslovima ovog konkursa jedna od stavki je i obavezna završena škola rezervnih oficira sanitetske službe.
--------------------------------
Lideri u organizaciji
Slušaoci kursa za rezervne oficire sanitetske službe deo obuke pohađaju na Vojnoj i Vojnomedicinskoj akademiji, dok im nastavu osim stručnjaka škole za rezervne oficire drže i profesori sa ovih akademija. Cilj obuke ovih polaznika je da obnove znanje stečeno na fakultetu i da budu osposobljeni da ga primene u vojnim okolnostima, ali i da postanu lideri kada je to potrebno i da umeju da organizuju druge, objašnjava pukovnik Zoran Dimović iz Trening centra sanitetske službe VMA, na čijem je čelu pukovnik Dragan Jovanović.
----------------------------
Duga tradicija i vojna disciplina
Škola za rezervne oficire postoji punih 75 godina, bila je mesto gde su se obučavali vojni lekari iz cele bivše Jugoslavije, a sada pretenduje da postane regionalni trening centar sanitetske službe VMA. Tokom šestomesečne obuke slušaoci, kao i svi drugi vojnici, žive u kasarni u kojoj se nalazi škola i izvršavaju sve obaveze kao i ostali pripadnici VS. Izlasci u grad rezervisani su za određene dane, ali s obzirom na to da su pred polaznicima kursa ispiti, mnogi od njih i ovo vreme provode učeći.
Dejana Ivanović
objavljeno: 30.04.2014.
.jpg)
