Izvor: Politika, 31.Okt.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devizna štednja na rate
Otkako su naši građani stekli pravo da se obraćaju Evropskom sudu za ljudska prava, pažnja javnosti usmerena je, po pravilu, na slučajeve u kojima su podnosioci predstavki uspeli, a time država izgubila spor. Međutim, u Strazburu ima slučajeva u kojima je presuđeno u korist države. Dr Slavoljub Carić, državni zastupnik koji pred Evropskim sudom brani interese Srbije, kaže da je od početka ove godine pet slučajeva rešeno u korist države.
Dva predmeta koji se odnose na povraćaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stare devizne štednje Evropski sud skinuo je sa liste, jer su podnosioci odustali od daljeg procesuiranja i uvideli da elementi koje su izneli nisu prihvatljivi za sud. U predmetu "Perdu protiv Srbije", odnosno "Šekerović protiv Srbije" podnosioci su tražili oslobađanje svoje zarobljene devizne štednje i isplatu odjednom, a ne u ratama.
Stranke pre toga nisu vodile postupak pred našim sudovima, već su tražile direktno od Suda u Strazburu da im se pravo na imovinu prizna. To je donekle i objašnjivo, jer je domaćim propisima iz 1998. i 2002. godine mogućnost vođenja sporova u vezi sa deviznom štednjom isključena. Lica iz bivših jugoslovenskih republika koja nemaju prebivalište u Srbiji, za razliku od građana Srbije, nisu u mogućnosti da štednju podižu na rate, a isto važi i za srpske građane koji su svojevremeno štedeli u Bosni, Hrvatskoj što bi trebalo da se reši posle sukcesije. Carić kaže da vraćanje stare devizne štednje može biti veliki problem, ne samo za Srbiju, već i za druge države bivše Jugoslavije.
Ishod u ova dva slučaja, smatra zastupnik, ne mora da znači i pravilo za buduće predmete u kojima se stvari odnose na staru deviznu štednju. Podseća na predmet "Jeličić protiv BiH" gde je Sud u Strazburu Ruži Jeličić dosudio 153.000 evra po osnovu zarobljene devizne štednje u Bosni i Hercegovini. Iako je prethodno dobila pravosnažnu izvršnu presudu tamošnjeg pravosuđa na taj iznos, presuda nije izvršena, pa je Evropski sud ustanovio povredu mirnog uživanja imovine.
Kako će se sud opredeljivati u narednim slučajevima neizvesno je, a državni zastupnik kaže da, po njegovim saznanjima, postoji još pet slučajeva protiv Srbije. Negde su u pitanju državljani Srbije, negde državljani bivših jugoslovenskih republika, ali ima i stranaca (kao što je finska državljanka Perdu) koji su štedeli u domaćim bankama.
Odlukom u korist države može se smatrati i završnica slučaja Varga u kome je došlo do vansudskog poravnanja sa podnosiocem predstavke koja se žalila na dužinu parničnog postupka i pravo na delotvorno pravno sredstvo.
U slučaju "Skočajić i Bjelić protiv Srbije" podnosioci su se žalili na neopravdano dugo trajanje imovinskog spora. Međutim, pokazalo se da podnosioci predstavke koji su se žalili na povredu Konvencije o ljudskim pravima nisu baš bili preterano ažurni pa su (od vremena ratifikacije Konvencije) izostali sa četiri ročišta, a nadležni organi čak 13 puta bezuspešno pokušavali da im uruče rešenje povodom takvih izostanaka. Evropski sud to je ocenio kao izostajanje saradnje sa domaćim sudovima, pa je ovu predstavku proglasio neosnovanom.
Država kao dobijeni knjiži i slučaj "Maksimović protiv Srbije". Podnosilac predstavke, najkraće rečeno, žalio se na neopravdano dug postupak za privredni prestup pred Trgovinskim sudom u Zrenjaninu. Ispostavilo se da je na dužinu sudovanja uticala i sama stranka koja je tražila prekidanje tog postupka dok se ne okonča drugi, krivični postupak koji se takođe vodi protiv njega.
[objavljeno: ]
