Izvor: B92, 04.Avg.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deveta godišnjica "Oluje"
Beograd -- Četvrtog avgusta 1995. Hrvatske vojske počela je granatiranje Knina, glavnog grada tadasnje Republike Srpske Krajine.
Pred vojnom ofanzivom "Oluja" pre devet godina je izbeglo najmanje 250.000 ljudi, koji su krenuli ka Bosni i Jugoslaviji.
U crkvi Svetog Marka u Beogradu služen je parastos Srbima stradalim u "Oluji". Posle parastosa, više stotina Srba izbeglih iz Hrvatske krenulo je u protestnu šetnju.
"Ni devet godina posle te akcije u Hrvatsku >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se nije vratio značajniji broj Srba, a najveća prepreka tome su sudski procesi i tajne liste optuženih koje hrvatske vlasti nadopunjuju kako bi zastrašile one koji razmišljaju o povratku", rekao je direktor Informativno-dokumentacionog centra "Veritas" Savo Štrbac.
Predsednik Udruženja porodica nestalih iz Krajine Čedomir Marić rekao je da su te porodice obeshrabrene i zabrinute zbog loših rezultata na identifikaciji nestalih, devet godina posle "Oluje".
Današnjem parastosu prisustvovala je i Dušanka Bojanić, izbegla iz Knina na današnji dan pre devet godina: "Došla sam tada sa bebom od 7 dana, otišla sam u privatni smeštaj iz higijenskih razloga. Borimo se za preživljavanje, ništa drugo. Sada sam na Umci, u jednoj napuštenoj kući, živim sa troje dece. Radimo privatno neki mesec, pa ne radimo, i tako. Crveni krst je davao nešto hrane i polovne garderobe, ništa drugo nisam dobila, ni smeštaj, ni kredite, apsolutno ništa."
Sanda Rašković Ivić, psihijatar i bivši komesar za izbeglice, kaže za B92 da je devet godina dugačak period. "Za tih devet godina, većina izbeglica prošla je kroz manje-više iste faze. Na početku je to bilo radovanje zbog toga što su se spasli, potom je došlo doba realne depresivnosti i suočavanja s problemima, a zatim faza depresivnog pesimizma i to je faza u kojoj se ti ljudi i danas nalaze", kaže ona.
"Ti ljudi su razočarani, naročito oni koji sede u kolektivnim centrima i ne mogu da se vrate svojim kućama. Oni nikome ne veruju i izzgubili su nadu i veru u ljude. Dominantana patologija izbeglištva se sve više pomera ka depresivnom. Oni koji su se dobro snašli i njihova deca su u nešto boljoj poziciji, ali će se posledice najviše osetiti deca koja žive s roditeljima u nekim čatrljama i kolektivnim centrima jer je njihov socijalni status mnogo lošiji. Država bi zato morala da učini mnogo više, da pomogne tim ljudima", kaže Sanda Rašković Ivić.
Učesnici prvog Ilindenskog sabora Krajišnika, u Domu sindikata u Beogradu, usvojili su Deklaraciju o uskraćenim pravima Srba u Hrvatskoj. U Deklaraciji se osuđuje etničko čišćenje Srba iz Hrvatske, ometanje njihovog povratka, kao i nepoštovanje osnovnih ljudskih prava, naročito privatne imovine i stanarskih prava. Krajišnici zahtevaju hitan povratak ljudi i oduzete imovine, stvaranje uslova za život povratnika, a posebno objavljivanje istine o njihovom egzodusu i hrvatskim ratnim zločinima. Predsednik organizacionog odbora Sabora Branislav Švonja, podsetio je da nijedan hrvatski general ili političar nije osudjen pred Tribunalom u Hagu za ratne zločine nad Srbima.
Rešavanje statusa prognanih Srba iz Hrvatske ostaće prioritetni zadatak Vlade Srbije u regionalnim i međunarodnim aktivnostima, navodi se u poruci predsednika republičke vlade Vojislava Koštunice, upućenoj danas održanom prvom Ilindenskom saboru Krajišnika. Koštunica je u saopštenju naveo da je "potpuno svestan" izbegličkih problema i da je i kao predsednik SRJ i kao republički premijer predano radio na njihovom rešavanju.
"Svaka godišnjica nasilnog progona Srba iz Hrvatske izaziva kod mene najdublje saosećanje, pre svega sa porodicama onih koji su u 'Oluji' izgubili svoje najbliže ili se vode kao nestali, a isto tako i sa onima koji su prognani i ne mogu da se vrate na svoja ognjišta i ostvare prava koja im pripadaju", navodi se u pismu.
