Izvor: Blic, 21.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet godina obavezne škole
Devet godina obavezne škole
Ministarstvo prosvete najavilo je da će deca koja sledeće godine krenu u prvi razred svoje znanje sticati po novim programima i da će za njih obavezno obrazovanje umesto dosadašnjih osam, trajati devet godina. Za početak septembra najavljeno je i javno predstavljanje reforme obrazovanja.
'Produžava se obavezno obrazovanje na devet godina, s tim što će srednja škola trajati tri godine, tako da će ukupno trajanje školovanja ostati >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << 12 godina', kaže za 'Blic' Tinde Kovač Cerović, pomoćnik ministra prosvete za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, objašnjavajući da su 'analize pokazale da nakon završene osmogodišnje škole naša dece ne poseduju onaj nivo znanja kakav bismo očekivali'. Osim toga, dodaje Kovač Cerović, devetogodišnje obavezno obrazovanje je evropska tendencija. Kako će izgledati tih devet godina obaveznog obrazovanja?
- Još nije precizirana terminologija da li će se svih devet godina zvati osnovna škola ili će se poslednja tri razreda zvati nižom srednjom školom.
U školu će se i dalje polaziti sa sedam godina, a postojaće tri ciklusa i svaki će trajati po tri godine. Prvi ciklus biće sticanje osnovne pismenosti, matematičke i jezičke, koje će voditi učitelji i nastavnici razredne nastave. To će biti osnova za dalje. Srednji ciklus, koji je možda najveća novina, neće biti kakvi su danas četvrti, peti i šesti razred. Hoćemo da ublažimo dosadašnji drastični prelaz sa razredne na predmetnu nastavu. Veliki je stres za dete kada od jednog učitelja u petom razredu dobije deset nastavnika. Istraživanja pokazuju da tada kod dece opada motivacija, pojavljuje se negativno doživljavanje škole i pad uspeha. Zbog toga smo predvideli kontinuirani prelaz, nastavak razredne nastave i uvođenje novih predmeta koji neće biti kao sada u petom istorija, geografija, biologija... već će na neki način biti objedinjeni na primer u prirodne ili društvene nauke. To će, naravno, zahtevati drugačije obrazovanje i programe fakulteta koji obrazuju učitelje ili profesore. Treći ciklus će ličiti na dosadašnje više razrede osnovne škole. Šta će se dešavati sa srednjim školama?
- Srednje stručne škole će trajati tri ili dve godine. To je dovoljno i sasvim prilagođeno stručnim školama. Što se gimnazija tiče, sa njima treba još da razgovaramo o tome kako njihove programe prilagoditi školovanju koje će trajati tri godine. Da li će se menjati način polaganja prijemnih ispita?
Mi smo već od ove godine uveli polaganje ispita u osnovnim školama. Forma prijemnih ispita menjaće se iz godine u godinu. Menjaće se predmeti, način polaganja. Sva ta pomeranja su usmerena ka uvođenju završnog ispita nakon devetog razreda, koji će biti osnov za upis u srednju školu. Želimo da sva deca završe obavezni deo školovanja i polože završni ispit. Produžavanje obaveznog obrazovanja je naročito dobro za one koji neće upisati srednju školu. Za one koji će nastaviti, to je još godinu dana razmišljanja o budućoj profesiji. Da li se razmišlja o uvođenju završnog ispita za srednje škole, koji će biti osnov za upis na fakultete?
- U načelu razmišljamo o tome, takva praksa odavno postoji na zapadu. Međutim, još nismo postigli konsenzus o tom pitanju. Kakve će biti promene u nastavnim planovima i programima?
- Dosadašnji nastavni planovi su striktno propisivali kada će se predavati koja oblast i koliko časova će joj biti posvećeno. Svi su brinuli samo kako će ispuniti fond časova. Programi će sada biti mnogo labaviji, biće ostavljena veća sloboda nastavnicima da procene kojoj oblasti treba posvetiti koliko časova i da ispolje kreativnost. Deca iz različitih sredina imaju različite potrebe.
Biće omogućen veći izbor fakultativnih i izbornih predmeta. Programi neće biti uniformni kao sada, već mnogo fleksibilniji.
U prvom i drugom ciklusu biće manji broj predmeta. Ali će takođe biti postavljeni nacionalni okviri, biće definisano šta se očekuje da deca postignu završavanjem jednog od ciklusa. Ovakav pristup podrazumeva i obuku nastavnika - kako da se ponašaju u novim okolnostima. Kada će biti gotovi udžbenici?
- Uvek kada se radi sveobuhvatna reforma, udžbenici kasne jednu godinu. Tako da sledeće godina kada startujemo nećemo imati baš udžbenike kakve želimo. Novi plan i programi biće završeni u januaru sledeće godine, trenutno na njima radi nekoliko timova stručnjaka
Da li će biti promena u načinu ocenjivanja?
- U našim školama se ocenjivanje svelo samo na verbalnu reprodukciju gradiva, iako sva istraživanja pokazuju da je to najlošiji pokazatelj znanja. Pokušaćemo da uvedemo testove, ocenjivanje projekata i druge načina provere znanja. Što se tiče opisnog ocenjivanja, to za sada nije predviđeno, jer za to ne postoji osnova u zakonu.
