Izvor: Politika, Fonet, 29.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Devet godina borbe za istinu
Dvojica vojnih lekara hapšeni 2000. godine za navodno primanje mita i osuđivani, a tek sada se pravi krivac pojavio i sam prijavio
Niš – Da li priznanje pravog krivca za krivično delo primanja mita, čak osam i po godina posle izvršenog dela, može nešto da promeni u postupku koji još nije završen (!) i o kojem najviši državni pravosudni organi odlučuju bezmalo celu jednu deceniju. Na ovo pitanje poslednjih meseci uporno traže odgovor proganjani, hapšeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i osuđivani u prethodnom periodu, koji uporno dokazuju svoju nevinost.
Sve je počelo 2000.godine kada su dvojica regruta – Goran Gerginić iz Negotina i Dragan Zdravković iz Leskovca zatražili „vezu" kako bi bili oslobođeni služenja vojnog roka. Pronašli su u Nišu posrednike za „prolaz" do vojne komisije i od njih dobili garanciju da će, ako dobro plate, biti proglašeni nesposobnim za vojsku.
Posrednike su, međutim, zaskočili vojni organi gonjenja. Miodrag Nikolić je uhapšen, a Stanislav Najdanov je uspeo da umakne potrazi i pobegao je iz zemlje. Nešto kasnije uhapšeni su i lekari – dr Momčilo Ninković sa VMA i dr Slobodan Prokić, iz Vojne bolnice u Nišu, a istraga je povedena i protiv medicinske sestre sa VMA Mirjane Kavanlić. Posle dva meseca provedenih u istražnom zatvoru uhapšeni su pušteni na slobodu.
Iako su početkom 2001.godine vojni disciplinski organi oslobodili su dr Ninkovića, dr Prokića i medicinsku sestru odgovornosti, predmet je pred Vojnim sudom u Nišu ipak procesuiran 2002.godine. Kada su vojni sudovi u našoj zemlji ukinuti sve je prešlo u nadležnost civilnih pravosudnih organa i tek 2006. izrečena je presuda. Dr Prokić osuđen je na dve, Miodrag Nikolić i Stanislav Najdanov (u odsustvu) na po godinu i dana, a dr Ninković na godinu zatvora, dok je Mirjana Kavanlić oslobođena krivice.
Napisana je žalba i veće Vrhovnog suda Srbije kojem je predsedavao sudija Dragiša Đorđević (često pominjan u poslednje vreme oko „slučaja" oslobađanja Miroslava Bracanovića) delimično je prihvatilo i prepolovilo kazne. Dr Prokić dobio je odlukom Vrhovnog suda godinu, a posrednici po sedam meseci zatvora. Dr Ninković, u međuvremenu je umro.
Dr Prokić nastavio je borbu za istinu. Uputio je zahtev Vrhovnom sudu za obnovu procesa i priložio dokaze da je Miodrag Nikolić još 1991.godine penzionisan kao psihijatrijski slučaj, što znači da njegove izjave na sudu nisu mogle da budu prihvaćene kao validne. Ali taj zahtev veće sudije Dragiše Đorđevića je odbilo.
Pre nekoliko meseci u Srbiju se vratio i drugi posrednik, Stanislav Najdanov, osuđen u odsustvu. Čim je saznao za presudu, presavio je tabak i, kako je naveo, pod punom materijalnom i moralnom odgovornošću napisao izjavu, koju je uredno overio i poslao u Vrhovni sud. Pored ostalog, napisao je i sledeće:
„...Upitan da li mogu da pomognem oko oslobađanja Gerginića od vojske video sam šansu da zaradim. Rekao sam da to vredi 5.000 nemačkih maraka i dobio taj novac. Vodio sam Gerginića kod nekoliko lekara, ali niko nije znao da sam uzeo novac. Svih 5.000 maraka uzeo sam za sebe, a dr Prokić, Nikolić i ostali o tome nisu znali ništa..."
Da li će izjava Najdanova, koji je svu krivicu za uzeti mito preuzeo na sebe, konačno pomoći dr Slobodanu Prokiću da izdejstvuje obnovu postupka i dokaže da je hapšen i osuđen bez ikakvih dokaza?
Toma Todorović
[objavljeno: 30/03/2009]
