Izvor: Politika, 10.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Despotove mošti su u Koporinu
Zemni ostaci sina kneza Lazara otkriveni su još 1977. što je, kako kaže akademik Srboljub Živanović, potvrdila i ekspertiza u Londonu 1983. godine
Vest da su arheolozi u manastiru Manasija najverovatnije pronašli dobro očuvane zemne ostatke svetog despota Stefana Lazarevića nije preterano uzbudila mati hadži-Agniju. "Sačekajmo da se to otkriće prvo potvrdi. Za sada se mošti, sina kneza Lazara nalaze u manastiru Koporin gde su i otkrivene 1977. godine", smireno objašnjava >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << igumanija ovog ženskog manastira u blizini Velike Plane.
Gordana Marković, direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, za "Glas javnosti" , doduše, sa dozom opreza najavila je veliko otkriće u naosu crkve u sklopu manastira Manasija: "Sve ukazuje na to da smo verovatno pronašli mošti despota Stefana Lazarevića. Još je njegov biograf Konstantin Filozof naznačio da je on sahranjen u crkvi i baš na tom mestu smo i našli mošti".
Ministar kulture Dragan Kojadinović je otišao korak dalje i "otkriće" u Manasiji nazvao Božijim znakom za Srbiju.
Zahtev patrijarha Germana
Gde se onda nalaze mošti srpskog vladara koji je kao turski vazal posle Angorske bitke 1402. godine dobio titulu despota?
Po predanju sveti despot Stefan (1377–1427) prvobitno je bio sahranjen u svojoj zadužbini manastiru Manasija. Ali ta pretpostavka zasniva se samo na jednoj rečenici iz njegovog žitija koje je pisao Konstantin Filozof i do sada nije naučno potvrđena.
Tokom radova na spuštanju poda u crkvi Prenosa moštiju arhiđakona Stefana manastira Koporin 1977. godine na dubini od dvadeset santimetara naišlo se na ozidanu grobnicu. Monahinje su odmah tražile od radnika Zavoda za zaštitu spomenika iz Kragujevca da prekinu sa iskopavanjem dok ne dođe tadašnji vladika braničevski Hrizostom. U grobnici su pronađena lobanja i krupne kosti. Znalo se da je despot Stefan, u narodu poznatiji kao Visoki Stefan, bio za ono vreme veoma visok čovek – 187 santimetara.
I pre ovog otkrića na ovom mestu u crkvi događala su se čudesna isceljenja. Tadašnji patrijarh srpski German tražio je da se dve kosti pripreme i pošalju u poznatu englesku antropološku i paleopatološku laboratoriju na ekspertizu. Antropolog, akademik Srboljub Živanović je 6. juna 1983. godine došao u Koporin sa izveštajem da mošti pripadaju svetom despotu Stefanu Lazareviću. Do 1989. godine mošti srpskog vladara bile su u manastirskoj kapeli u drvenom ćivotu koji je izrađen u Hilandaru.
Kako kaže mati Agnija, patrijarh Pavle, tada još uvek episkop raško-prizrenski je presvukao svetitelja posle čega je njegovo telo smešteno u sarkofag od prohroma sa kopijom despotskog znamenja mačem i krunom i vraćeno u crkvu na isto mesto gde su mošti otkrivene.
Ali, zašto se potraga za moštima despota Stefana nastavlja ako su već pronađene? Na ovo pitanje nema pravog odgovora. Ima onih koji misle da je u pitanju rivalitet Manasije i Koporina. Posle potrage u Crnoj Gori pre nekoliko godina su iz muškog manastira Tresije kod Kosmaja tvrdili da su prilikom iskopavanja u crkvi pronađene mošti svetog despota Stefana. Naknadna istraživanja to nisu potvrdila. Verovatno je da će se slično dogoditi i sa sadašnjim otkrićem u Manasiji.
Živanovićevo pismo
Da bi predupredio špekulacije akademik Živanović je iz Londona pre godinu dana poslao pismo mati hadži-Agniji u kojem potvrđuje nalaze iz 1983. godine u kojem se, između ostalog, kaže da su mošti svetog srpskog despota Stefana bile sahranjene u drvenom kovčegu u Koporinu od kojeg su u ktitorskoj grobnici nađeni gvozdeni zakivci uz ostatke moštiju. Ovaj antropolog ističe da se u ostacima moštiju ne nalaze nikakvi tragovi koji bi morali da postoje da je despotovo telo prvobitno bilo sahranjeno na nekom drugom mestu i da je naknadno preneto u Koporin.
Živanović naglašava da su arheološka iskopavanja i restauratorski radovi u Manasiji pokazali da u pretpostavljenoj grobnici svetog despota Stefana u tom manastiru nikada niko nije bio sahranjen.
Dalje, on navodi da je višestruko prosejavanje zemlje pokazalo da je ta zemlja sterilna i bez ikakvih tragova sahranjivanja. Izveštaji ekipa koje su obavljale radove u Manasiji nalaze se u nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu i u Republičkom zavodu u Beogradu.
– Mošti, položene u ćivot koji se čuva u Koporinu, jesu zemni ostaci svetog despota Stefana – zaključuje akademik Živanović u ovom pismu.
M. Pešić
[objavljeno: 10.11.2006.]
