Izvor: Politika, 09.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Desetostruko veće kazne za zagađivače
Sadašnji zakon propisuje kazne za neodgovorno ponašanje prema životnoj sredini, ali praksa pokazuje da su u prethodnih deset godina samo dve, tri firme kažnjene, iako je ekoloških akcidenata sa ozbiljnim posledicama bilo mnogo više. Ministarstvo zaštite životne sredine rešilo je da prekine s tom praksom. Naredne godine, izmenom Zakona o zaštiti životne sredine, predviđene su desetostruko veće kazne za zagađivače. Najblaža kazna za fizičko lice sada iznosi 5.000, za pravno lice 30.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dinara. Saša Dragin, ministar životne sredine, kaže da povećanje kazni nema za cilj da puni budžet, već da oni koji zagađuju shvate da je za njih mnogo bolje da ugrade sisteme za prečišćavanje nego da plaćaju kazne. Upravo ovih dana firme "Džervin", "Džersi" i "Stokoimpeks" ugradile su uređaje za prečišćavanje otpadnih voda. Montiranje sistema za prečišćavanje usledilo je pet meseci nakon zabrane rada ovim preduzećima iz čijih pogona je iscurila povećana količina amonijaka, zbog čega je letos došlo do velikog uginuća ribe u Svrljiškom i Belom Timoku.
Dragin je istakao da je ovo pozitivan primer koji ukazuje na promenu svesti u odnosu na životnu sredinu i potrebu da se zaštite naše reke. Činjenica je da oko 80 odsto proizvodnih pogona nema prečišćivače otpadnih voda. On je upozorio da je krajnje vreme da se obezbedi novac za tu namenu. Ministar je naveo primer naših suseda Rumuna koji sada moraju da izdvoje oko pet milijardi evra za ugradnju uređaja za prečišćavanje otpadnih voda. Ovu obavezu moraju da ispune veoma brzo pošto to od njih zahteva Evropska unija.
Imajući u vidu ovo iskustvo, trebalo bi mnogo više i brže da poradimo na tome i što pre pokrenemo akciju za podizanje ekološke svesti, poručio je ministar. Ministarstvo zaštite životne sredine sačinilo je spisak 243 najveća zagađivača životne sredine. Ovi zagađivači će do 2015. godine morati da pribave integrisanu ekološku dozvolu za rad. "Osnovno pravo svakog građanina Srbije je da živi u zdravom životnom okruženju", istakao je Dragin.
Kako zbog visokih temperatura, tako i zbog neodgovornih fabrika, letos je veliki broj reka bio zagađen što je izazvalo pomor riba. Najveće uginuće desilo se u januaru prošle godine na Hidroelektrani Đerdap 2, kada prilikom remonta vodoprivrednog objekta nije obezbeđena zaštita ribljeg fonda, odnosno nije sprečen ulaz ribe u dovodne, turbinske i druge kanale.
Posle toga usledila je serija uginuća riba u rekama Srbije. Do pomora ribe došlo je u Timoku, Despotovici, Toplici 1 i Toplici 2, Velikoj Moravi, Skrapežu, Turiji, Kanalu Lisičiji jarak i Tisi.
"Republički inspektori su sankcionisali ove zagađivače. Trebalo bi istaći da se prvi put dogodilo da je odgovorno lice privedeno zbog nepoštovanja rešenja koje je donela republička inspekcija", kazao je Dragin.
Prema preporuci Ministarstva zaštite životne sredine, staraoci ribarskog područja podneli su odštetni zahtev za nadoknadu nastale štete. Svesni toga da su procedure nadoknade štete veoma dugačke, Ministarstvo zaštite životne sredine, iako nije bilo obavezno, izdvojilo je nekoliko miliona dinara za poribljavanje nekih reka. Samo za poribljavanje reke Tise uplaćeno je 1,5 miliona dinara, dok će 500.000 dinara biti uplaćeno naredne godine.
[objavljeno: ]
