Izvor: Politika, 26.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset zapovesti za zdravu ishranu
Nema dobre i loše hrane, već – dobre i loše ishrane, kaže dr Danijela Ristić-Medić iz Laboratorije za ishranu i metabolizam u Institutu za medicinska istraživanja
Oni koji vole dobro da pojedu, a spremni su i da "od sledeće nedelje promene način ishrane", pa čak počnu i da drže dijetu, reći će odmah: "Sve ja to znam!". Ipak, iako to svi naši ljudi znaju (kao i o fudbalu uostalom), dr Danijela Ristić-Medić, iz Laboratorije za ishranu i metabolizam u Institutu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za medicinska istraživanja, podsetiće nas šta se čulo na Desetoj evropskoj konferenciji o ishrani, održanoj nedavno u Parizu.
Priča o zdravoj ishrani mogla bi se ispričati kroz deset tačaka, a prva na listi, kako ističe naš stručnjak, bila bi: jedite raznovrsno. To raznovrsno znači 40 namirnica ili nutrijenata, makar među njima bilo i gotovih jela spremljenih za služenje, takozvane brze hrane, ali i vrlo poželjnih salata od presnog povrća. U svakom slučaju, onaj ko se dobro "naručkao" u podne večeraće nešto lakše, a ako mu se zalomilo da jednog dana na meniju ima baš dosta mesa sledećeg dana neka se opredeli za ribu, da malo odmori stomak.
Druga zapovest o zdravoj ishrani bila bi: ne zapostaviti ugljene hidrate, jer mnogi ljudi, plašeći se gojaznosti, izbegavaju hleb, testenine, pirinač, žitarice i krompir. E, upravo ovo sve pomenuto trebalo bi zastupiti u jelovniku, ali ne odjednom u istom obroku. I posebno je dobro jesti integralni hleb.
Treća i četvrta preporuka su jasne kao dan. Uzimati dosta voća i povrća, a težinu svesti na onu koja je primerena godinama, zdravlju i dobrom raspoloženju. Lako reći, ali kako ispuniti, zapitaće se mnogi naši dugogodišnji "borci sa kilogramima". Ipak, da ne zanemarimo i ostale savete stručnjaka koji su se okupili u Francuskoj.
Peto pravilo je: jesti umerene porcije, ali ne izbacivati obroke. Ili, što bi se reklo – od svega pomalo. Dr Ristić pokazuje brošuru donetu iz Pariza u kojoj piše da bi razumna mera za neke od namirnica kada se kombinuju sa drugima bila : sto grama mesa, pola šolje suve testenine koja će kuvanjem postati dobar prilog u tanjiru ili, recimo, voćka srednje veličine, 50 ml sladoleda. Namirnice koje su spakovane u kutije imaju deklaraciju i sve podatke o sadržaju pojedinih sastojaka i dnevnim potrebama pa je onome ko hoće da sabira kalorije sve tu dostupno.
Šesto pravilo već nekako zvuči kao naredba: ne zaboravljajte doručak, jer posle nema kontrole u onome što se pojede "s nogu", "u prolazu", "onako da nešto prezalogajim". Još ako se tu pridoda i neka kesica grickalica, sve mora ući u kalorijski matematiku, a onda se to teško može isprati vodom, sokovima, đusom, mlekom, kafom i drugim napicima. Pod obavezu "broj sedam" spada najmanje litar i po popijene vode, sve drugo zavisi od fizičkih aktivnosti, vrućine, mada još koja čaša više neće smetati.
Pravilo osam je – vežbati i razmrdati se, ići peške umesto autobusom ili liftom (oni koji večito kasne ili su u stalnoj žurbi verovatno će sve te pariske preporuke shvatiti kao dobru šalu, ali da ne preskačemo preporuke).
Deveta zapovest je: promeniti bar malčice nešto. Prisetite se šta ste pojeli za glavne obroke u poslednja tri dana, a šta ste izgrickali i, recimo, dodajte neko povrće i voće u sve to, smanjite porciju. Ali, bez većih zemljotresa u jelovniku, jer pravilo deset kaže da nema dobre i loše hrane već dobre i loše ishrane.
– Nije dobro kada neko oseća krivicu zbog nečega što voli da jede ali je važno da uz to što voli izabere i ono što je poželjno u jelovniku da bi se ishrana uravnotežila i postala raznovrsna – podseća dr Danijela Ristić-Medić na ono što se čulo na susretu evropskih stručnjaka za ishranu u Parizu.
Pravila se, dakle, znaju, pa kome volja...
R. Popović
[objavljeno: 26.08.2007.]
