Izvor: Politika, 18.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deset s lukom i aditivima
Da bi ostvarila što veću zaradu, mesna industrija služi se brojnim podvalama. Uz dodatke, poput karagenan alge, izolata soje, šnicla i mleveno dobijaju na težini, a gube na kvalitetu
„Kada spojite kilogram mesa i isto toliko soje u kuteru sa ledom ili vodom, možete da ְ’izvučete’ četiri kilograma ćevapa za prodaju. Crvena boja se postiže dodavanjem vinobrana u smesu. Niko se neće otrovati, ali može dobro da se zaradi”, kaže jedan kasapin koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je za „Potrošačku politiku” otkrio najpoznatiju mesarsku podvalu i to na najomiljenijem srpskom mesnom zalogaju. Jedino što kupac mora da uradi jeste da ovakve ćevape pojede u roku od pola sata (a ko to ne radi). Posle će biti tvrdi ili gumeni, zavisi čime su dorađeni, kaže naš sagovornik.
Kakvo je meso koje kupujemo i koliko ćemo još čekati na donošenje zakona o bezbednosti hrane? Ko nas štiti i da li je cena jedino što treba da nas brine? Nisu svi mesari skloni prevarama, ali ni ovdašnji potrošači se ne informišu dovoljno o svojim pravima. To je prvi uslov za uređene odnose na tržištu. Pravo na izbor, sigurnost, informisanost, zadovoljenje osnovnih potreba...
Momir Jovanović, vlasnik i direktor „Zimesa” i predsednik Grupacije mesne industrije pri Privrednoj komori Srbije, veruje da se na našem tržištu nudi kvalitetno meso.
– Imamo zdravu stoku, a to je prvi uslov za kvalitet mesa. Da li je na tržištu meso bakteriološki ispravno to zavisi i od nivoa higijensko-sanitarnih uslova u klanicama. Posao inspekcije je da to kontroliše – kaže Jovanović.
Srbija u Evropsku uniju izvozi juneće meso, a, po mišljenju našeg sagovornika, razlog je upravo to što je naše meso kvalitetnije.
– U proizvodnji stočne hrane koristi se manje pesticida i drugih preparata. ’Oslobođeni’ smo i genetski modifikovanih kultura i sve su to razlozi koji navode na činjenicu da imamo zdrav mesni zalogaj – kaže Momir Jovanović.
Za razliku od Amerike i drugih zemalja koje u uzgoju stoku kljukaju čak i hormonima rasta, kod nas ovakvi dramatični slučajevi nisu zabeleženi. Ali to ne znači da je naša mesna industrija imuna na brojne prevare kako bi što lakše došla do profita.
– Ko želi da zloupotrebi, on će to učiniti, ali ko se bavi ozbiljno svojim poslom, svestan je da samo jednom može da pogreši i izneveri kupce – kažu naši sagovornici iz mesne industrije.
Jedan tehnolog koji je ceo radni vek proveo u velikim industrijama, a kasnije je radio u nekoliko manjih mesara u unutrašnjosti Srbije kaže za „Potrošačku politiku” da kupac ne može ni da pretpostavi šta sve može da ga snađe u tanjiru. Čak ni sveže meso, koje, po pravilniku, ne sme da se tretira aditivima, nije „sigurno”.
– Komore za čuvanje mesa su često male fabrike za njegovu doradu. Viđao sam kontejnere u koje se sa vodom potapa sveže meso, gde leži satima da bi dobilo na težini i izgledu. Naravno, u vodu se dodaju aditivi poput karagenan alge (E407– zgušnjivač stabilizator) koja je na pozitivnoj listi. Zahvaljujući njoj meso upija vodu, a deluje svežije – objašnjava ovaj tehnolog.
Ovakvo meso se prepoznaje po jarkocrvenoj boji, a kada se izvadi iz vitrine i raseče unutra je modro. Tokom spremanja ispušta dosta pene, kaže naš sagovornik i tvrdi da ni pileće meso nije pošteđeno raznih mesarskih podvala, a to se može primetiti u slučaju piletine koja pliva u vodi dok stoji u rashladnim vitrinama.
Može li se verovati na reč onima koji tvrde da je Srbija oaza zdrave hrane, a mesna industrija puna čestitih stočara? Poštenih ima mnogo, ali ko nas štiti od onih koji na ovaj način žele samo dobro da profitiraju.
Mesna industrija je danas arena u kojoj se proizvođači, a pre svega prerađivači, bore moćnim oružjem – aditivima poput karagenan alge, izolata soje, nitritnih soli, aroma... u trci da ponude što jeftiniju stišnjenu šunku, paštete, viršle, salame. Siguran je, kažu stručnjaci, samo onaj ko ne jede mesne prerađevine. Ništa drugačija slika nije ni sa svežim mesom, jer u pljeskavice i ćevape dodaju se takođe aditivi, da bi proizvođači uštedeli.
– Kao proizvođač, zbog velike konkurencije, prinuđen sam da smanjim cenu smese za pljeskavice. Nisam želeo da ubacujem meso poslednje klase (srce, jezike, meso glave), pomoć sam potražio u soji, vlaknima i aditivima. Vrlo rado bih razmenio iskustva o pripremanju proizvoda, jednog od najčešćih u potrošačkoj korpi, stoji na jednom internet-forumu (adresa poznata redakciji) na kome se govori upravo o upotrebi aditiva u svežem mesu. Gotovo je neverovatno kakve predloge ovom zanatliji daju mesari iz ličnog proizvođačkog iskustva.
Aditivi koje za sopstvene potrebe nabavljaju mesne industrije nalaze se na slobodnom tržištu. U Staroj Pazovi i Batajnici posluje veliki broj radnji u kojima se može naći „sve za meso”.
Jelica Antelj - Ivana Albunović
[objavljeno: 19/02/2009]
