Izvor: B92, 07.Dec.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Deponija u Vinči van standarda EU"
Beograd -- "Iako ne zadovoljava sadašnje standarde EU, ipak u dobrom stanju, izjavio je Upravnik deponije Raja Paleksić.
On kaže da je deponija građena krajem sedamdesetih godina i da su tadašnji propisi "svi do jednog ispoštovani", ali su propisi od tada znatno pooštreni pa zaštita danas nije na nivou koji propisuje EU. "I pored toga, svi međunarodni stručnjaci koji su do sada obilazili deponiju ocenili su da je ona u izuzetno dobrom stanju", objasnio je Paleksić. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Prema njegovim rečima, u svetu se danas na dno deponija stavlja geotekstil, nov materijal koji omogućuje mnogo bolju zaštitu od one koja postoji u Vinči. Taj materijal je, međutim, izuzetno skup i zbog toga se on u Vinči još uvek ne koristi, kazao je pomoćnik direktora operative Javnog komunalnog preduzeća Gradska čistoća Božidar Karastanković. "Osim za pokrivanje dna deponija, geotekstil se koristi i za pokrivanje slojeva smeća, čime se otpad konzervira", navodi Karastanković.
Prema njegovim rečima, na deponiji u Vinči se još uvek za pokrivanje koristi zemlja i umesto "nekoliko centimetara geotekstila", na pet metara smeća stavlja se 30 centimetara zemlja koja, pored toga što nije optimalna zaštita, dodatno smanjuje i kapacitet deponije. "Geotekstil je odličan jer zacementira smeće preko koga se stavi i na taj način sprečava nastajanje metanskih džepova koji su opasni jer mogu da dovedu do požara i eksplozija", objasnio je Karastanković.
Upravnik deponije Raja Paleksić procenio je da deponija u Vinči ima kapaciteta za još 20 godina iako je Urbanističkim planom predviđeno da ona bude zatvorena 2016. godine. On je, međutim, kazao da nije siguran da će taj rok biti ispoštovan jer je izgradnja nove deponije preskupa. Paleksić je dodao da je realnije očekivati njeno proširenje.
Deponija u Vinči je jedina gradska deponija na koju se skladišti otpad iz Beograda, Grocke i Barajeva. U Vinči se dnevno skladišti oko 1.500 tona raznog otpada. U 2000. godini dopremljeno je 300.000 tona, a samo tri godine kasnije 450.000 tona đubreta.
Na pitanje da li bi razvrstavanjem smeća i reciklažom ostajalo više mesta na deponiji, Kastratović je ocenio da reciklaža nije dobro rešenje jer se tim postupkom dobijaju sirovine ograničene čistoće koje niko neće da kupi. "Reciklažom se dobija čistoća od 70 do 80 procenata i proizvod koji se teško prodaje i za malo novca a reciklaža je izuzetno skup postupak", objasnio je Karastanković.
.jpg)
