Izvor: Politika, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Deponija na izvoru
Na Kopaoniku već deset godina ne radi uređaj za prečišćavanje vode za piće, a planira se izgradnja žičare i novih staza
OČISTIMO SRBIJU
Ekološko društvo "Žička reka" organizovalo je prve akcije čišćenja reke Žiče od decenijama nagomilavanog otpada. Prikupljeno je 150 džakova raznog otpada koji je odnet na gradsku deponiju. Posle čišćenja reke ekolozi su poručili da će ubuduće javno prozvati sve koji budu pravili deponije na obalama ove reke i koji nastave >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da zagađuju jedinu preostalu bistru vodu u kraljevačkom kraju. Oni tvrde da neće dozvoliti dalje zagađenje ove reke čije se izvorište nalazi u srcu planine Stolovi.
Ovo je jedan od retkih primera organizovane borbe protiv zagađenja reka. Nažalost, sve je više onih koji bacanjem raznih vrsta otpada na obale reka prete da zagade neku od reka i unište njenu okolinu.
Branislav Božović, sekretar Sekretarijata životne sredine u Beogradu, kaže da nesavesni pojedinci prosipaju cisterne sa opasnim materijama u reku i uništavaju biljni i životinjski svet. Koliko ljudi nemaju osećaj za zaštitu životne sredine najbolje potvrđuju izgrađene vikendice na samom izvorištu reke Studenice na Goliji.
"Nema nadležnih službi, od opštine do republike, kojima se nisam obraćao da od divlje gradnje zaštite ovo izvorište, ali bez uspeha. Niko prstom nije mrdnuo da spreči ovu štetnu pojavu", ističe Božović.
Ovaj ekolog podseća da je izvor nekada važio kao sveto mesto. Nije se ništa smelo bacati u njega, a kamoli da se nešto gradi u njegovoj blizini. Više to nije tako, sada se oko izvora mnogih reka nalaze deponije ili naselja.
On naglašava da na Kopaoniku, našem najvećem turističkom centru, već deset godina ne radi uređaj za prečišćavanje vode za piće, nego se pije flaširana voda. "Ovaj problem nikako da se reši, a planira se izgradnja žičare i novih staza. Životno pitanje vode ostaje van domena interesovanja nadležnih službi. Takođe se ne rešava ni problem otpadnih voda koje teku niz ovu planinu".
Bezbroj je primera za naš nemaran odnos prema rekama.
U korita reka odlažu se stari frižideri, mašine za veš, školjke automobila, plastična ambalaža, najlon kese... Svi gradovi u dolini Lima ispuštaju otpad u ovu reku, koji u ogromnim količinama stiže u Drinu.
Nada Pešić, ekolog iz Beograda, obišla je sve opštine koje se nalaze u dolini reke Lim. Opštinske nadležne službe su obećale da neće više bacati otpad u reku. Bilo je mnogo lepih obećanja, ali čim se vratila za Beograd oni su ponovo počeli da bacaju đubre u ovu reku, ispričao nam je Božović.
U Bajinoj Bašti, u jezeru, nastala su ostrva od raznog otpada. Nabavljen je brod koji razbija ova "veštačka ostrva" kao da su sante leda.
Đerdapska klisura, poznata po svojoj biljnoj i životinjskoj raznovrsnosti, pretrpana je divljim deponijama. Usred raskošnih šuma i bujne vegetacije rasute su deponije sa otpadom koje postaju ozbiljan izvor zagađenja. Ni u jednom naselju duž Đerdapske klisure i Nacionalnog parka nije rešeno pitanje otpada koji se baca u Dunav. Zato je organizovan karavan "Dunav bez otpada" koji radi na prosvećivanju ljudi koji žive u ovim naseljima.
Ništa nije bolja situacija ni u Nacionalnom parku "Fruška gora". Svakog leta istraživači i studenti biološkog fakulteta u Novom Sadu i Beogradu organizovano rade na čišćenju ovog parka od raznog otpada i njegovom održavanju.
Naša Topčiderska reka je veoma zagađena hemijskim preparatima. U sličnoj situaciji je doskora bila i reka Rajna u Nemačkoj. Nemci su u nju ubacivali iskorišćenu tehničku vodu što je dovelo velikog hemijskog zagađenja. Kad su shvatili da će na taj način Rajna postati mrtva reka pronašli su rešenje da ne izbacuju otpadnu vodu nizvodno od postrojenja, već pedeset metara uzvodno od mesta gde se uzima voda iz reke da bi se od nje napravila tehnička voda. Ako je mnogo zagađujete, ne može se napraviti ni tehnička voda i, u tom slučaju, fabrika će prestati da radi. Danas je Rajna čista i izgleda kao pre jednog veka.
N. Kovačević
[objavljeno: 15.07.2007.]
