Izvor: Politika, 03.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Denacionalizacija u senci komunizma
Porodice Ninković i Savković žele da preuzmu hotel „Astorija” u Beogradu u čijim prostorijama je 1989. godine osnovana Demokratska stranka
Porodice Ninković i Savković, stari vlasnici nacionalizovanog hotela „Astorija” u Beogradu, obavestile su javnost da je zgrada ovog ugostiteljskog preduzeća u potpunosti njihova i da su pokrenule proces registracije u zemljišnim knjigama. Porodice su se pozvale na odredbu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i građevinskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zemljišta za obavljanje privrednih delatnosti, koji je propisivao rok od 50 godina za isplatu naknade po donošenju rešenja o nacionalizaciji, počev od 1. januara 1959. godine.
Međutim, pošto vlasnici, čak ni formalno, nikada nisu obeštećeni, oni smatraju da je 1. januara 2009. godine prestao da postoji pravni osnov za korišćenje zgrade. Time je sudbina hotela „Astorija” i porodice Ninković, u čijem je stanu na prvom spratu 1989. godine formirana Demokratska stranka, ponovo dospela u žižu javnosti. I to samo na nekoliko dana pre zakazane aukcije (6. marta), otvarajući i bolno pitanje neodricanja od komunističke prošlosti.
U tom istom stanu još žive advokat Đurđe Ninković i njegova majka Višnja.
– Moj svekar Đurđe Ninković, prethodno vlasnik hotela „Pošta”, imao je ambiciju da napravi moderan objekat za poslovne ljude. Njegova kćerka Ljubina udala se za arhitektu Ivana Savkovića iz imućne porodice. Đurđe je prodao „Poštu”, Savkovići su dodali deo kapitala i zajednički sagradili „Astoriju” 1937. godine. Za vreme rata hotel je oduzet za potrebe nemačke vojske, a dolaskom partizana vraćen je porodici, ali samo do 1947. godine, kada je nacionalizovan – priča Višnja Ninković.
Tokom rata kod njih su ilegalno svraćali i četnici i partizani, da prespavaju noć-dve, jer je Gestapo najmanje sumnjao da bi se neko mogao skrivati u objektu punom Vermahtovih vojnika. Jedna okolnost, kaže Višnja, bila je presudna da ostanu u svom stanu i posle dolaska komunista:
– Čim je hotel nacionalizovan, došao je vojnik i naredio nam da se do sutradan iselimo. U to vreme komandant Beograda je bio general Đurić, koji je takođe proveo nekoliko dana u „Astoriji”. Suprug Milorad i Ljubina otišli su kod njega, objasnili o čemu je reč, i on im je na jednoj cedulji napisao da možemo da ostanemo. Državno preduzeće „Astorija” htelo je da nas istera 1968. godine, ali je sud odlučio da možemo da stanujemo dok nam ne bude isplaćena naknada.
Višnja Ninković je bila svedok formiranja nove Demokratske stranke. Za istim stolom njene dnevne sobe te 1989. godine sedeli su Kosta Čavoški, Gojko Đogo, Borisav Pekić, Nikola Milošević, Aleksandar Saša Đorđević, Dragoljub Mićunović, Vojislav Koštunica, Zoran Đinđić... Inicijalnu grupu za osnivanje stranke u stan je doveo sin Đurđe, ugledni advokat. Formiran je prvi Izvršni odbor za čijeg sekretara je izabran Đurđe Ninković.
– Prvo što smo dogovorili bilo je da se po dolasku na vlast izvrši raskid s komunizmom. Radilo se o četiri ključna zakona –o denacionalizaciji, privatizaciji, rehabilitaciji i lustraciji. Posle 5. oktobra bio sam zamenik ministra pravde u kabinetu premijera Đinđića. U okviru Kopaoničke škole napravljen je nacrt Zakona o nacionalizaciji po ugledu na Sloveniju, jer sam mislio: Na osnovu istih zakona oduzimana je imovina i tamo i ovde. Zašto da izmišljamo toplu vodu? – priča Đurđe Ninković.
Formirana je komisija u kojoj je bilo više izvanrednih pravnika, a dolazio je i tadašnji direktor Agencije za privatizaciju Mirko Cvetković, kako bi se uverio da se ovaj zakon „ne sudara” sa Zakonom o privatizaciji. Nacrt je završen u maju 2001. godine i predat Vladi Srbije, ali nije pušten u dalju proceduru.
Ninković misli da denacionalizacija ne bi mnogo stajala, zato što vlasnici traže da im se vrati imovina, a ne da im se bilo šta plati.
Ako pristupimo tome nepošteno, onda se ide putem kojim je krenula i sadašnja vlada: da prodaje tuđe, a vlasnicima daje neka bedna, odložena ili nikakva naknada. Najveću prepreku predstavlja član 15. Zakona o privatizaciji, koji kaže da će vrednost nacionalizovane imovine bivšim vlasnicima biti nadoknađena isključivo od novca koje za te namene obezbeđuje Republika Srbija. Uvijeno u oblandu, potvrđeni su komunistički zakoni – objašnjava Ninković.
Miroljub Mijušković
-----------------------------------------------------------
Direktor „Astorije” podržao stare vlasnike
Đurđe Ninković održao je juče u „Astoriji” konferenciju za novinare na kojoj je obznanio da su Ninkovići ponovo vlasnici zgrade i hotela. Pozvao je, pri tom, Agenciju za privatizaciju i Vladu Srbije da spreče aukcijsku prodaju ovog hotela, najavljenu za petak, dok se prethodno ne sprovede „valjana denacionalizacija”. „Pozivam i Vladu Srbije da posebnom uredbom dopuni Zakon o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine iz 2004. godine, kojom će biti zabranjena prodaja imovine prijavljene po ovom zakonskom aktu”, istakao je Ninković.
Konferenciji je prisustvovala i Đurđeva majka Višnja, ali i Budimir Čukić, aktuelni direktor „Astorije”, koji je javno podržao Ninkovićeve napore. „Garantujem svim zaposlenima da će ostati ovde do penzije, kao i da ću uložiti novac u renoviranje hotela”, zaključio je Ninković.
U toku jučerašnjeg dana oglasila se i Agencija za privatizaciju. U saopštenju se navodi da Agencija mora da poštuje isključivo Zakon o privatizaciji, jer pravni akt koji bi regulisao status nacionalizovane imovine još nije donet. Budući kupac, ističe se, imaće ugovornu obavezu da se pridržava svih odredaba Zakona o restituciji kada bude donet, a nekadašnji vlasnici i dalje će moći da se bore za svoja prava, samo što će ih, umesto od društvenog kapitala, potraživati od novog gazde. U saopštenju se zaključuje da Agencija za privatizaciju nema ovlašćenja da društvenu imovinu izuzima iz procesa privatizacije, uz podsećanje na presudu kojom je Prvi opštinski sud svojevremeno odbacio tužbu bivših vlasnika hotela „Prag” protiv Agencije za privatizaciju.
D. Bukvić
[objavljeno: 04/03/2009]
.jpg)
