Izvor: Danas, 04.Mar.2016, 11:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Demokrata
Na jednoj od političkih tribina iz vremena pre interneta u Srbiji, kad su takva okupljanja bila glavni oblik iskazivanja mišljenja i komentara, Dragoljub Mićunović je rekao da je neverovatno koliko su ljudi nespremni da prihvate racionalni pristup politici. Ako čoveku objasnite zašto je, na primer, demokratija korisna i dobra za njega kao građanina, to uopšte nije dovoljno da se on i demokratski ponaša, ispričao je Mićunović nimalo razočarano, nego i dalje sa prosvetiteljskim žarom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << Takvim koji je mogao da krasi samo intelektualni duh 20. veka, u kome se verovalo da ideje mogu da promene svet. Nabolje.
Zato kad ovih dana Mićunović u svojoj 86. godini izjavi da u Srbiji "dođe čoveku da ne umre", jer ne zna ko će ga politički prisvojiti, a povodom toga što je Aleksandar Vučić otkrio spomenik Branislavu Pekiću, onda to nije tek duhovita rečenica. Nego jedna ideološka dijagnoza čoveka koji je u životu prošao sve, od političkog progona na Golom otoku do uglednog parlamentarca.
Oni koji ga osporavaju i pripisuju mu skrivene motive, trebalo bi da uoče i činjenicu da Mićunović nikada nije bio ministar ili potpredsednik Vlade, a kao osnivač DS i DOS, u nekoj kombinaciji je on to svakako mogao biti.
Nedovoljna operativnost, previše akademizma, disidentski pogled na politiku - sve ono što su mi pripisivali lideri DS, pre svih Zoran Đinđić, koji ga je zbog toga i smenio 1994. - s godinama se pretvorilo u ideološku doslednost koju treba ceniti. Verovatno je Mićunović kao predsednik Političkog saveta DS sada preovlađujuće uticao i da ova stranka ponovo ne pretpostavi modernu političku tehniku ideologiji. Odnosno da ne otvori vrata povratka Borisu Tadiću i Čedomiru Jovanoviću, već da se "rehabilituje" i "pročisti" od tereta sumnjivih dilova sa nedemokratskim delovima društva kao što su tajne službe i tajkuni. Jer, kao što najupečatljiviji utisak Mićunovićevih dvotomnih memoara "Život u nevremenu", za njega je sudbina Demokratske stranke isto što i sudbina demokratije u Srbiji.
Mićunović je rođen 1930, a u detinjstvu je živeo u Toplici, Skoplju i Merdaru. Sa 18 godina proveo je kao zatvorenik 20 meseci na Golom otoku, 1954. je diplomirao filozofiju u Beogradu, na kome nešto kasnije postaje asistent. Član ugledne filozofske grupe Praksis, boravio je i na Univerzitetu u Konstancu u Nemačkoj. Podržao studente u pobuni 1968, osnovao DS iz koje odlazi u vreme Đinđićevog političkog uspona i osniva Demokratski centar, koji se utapa u DS nakon Đinđićevog ubistva. Predsedavao Većem građana u saveznom parlamentu, bio i predsednički kandidat DOS na neuspelim izborima novembra 2003. Ima ćerku Nataliju. Govori nemački i engleski jezik.
