Izvor: Blic, 22.Nov.2009, 21:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Delo amaterskog slikara krasilo patrijarhovu sobu
Bolničku sobu patrijarha Pavla na Vojnomedicinskoj akademiji krasilo je nekoliko ikona i jedan patrijarhov portret. Poglavar SPC je mogao da izabere rad bilo kog znamenitog umetnika, ali se, sasvim u skladu sa njegovom skromnošću, u bolničkoj sobi našlo delo obućara i amaterskog slikara Ivana Nakića.
U Ivanovom ateljeu u Sremčici uobičajen „stvaralački haos", tube boja i razređivači otvoreni su, a četkice i krpe spremne da umetnik u bilo kom trenutku nastavi >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stvara. Umetnik je pomalo zatečen posetom novinara i, kako sam kaže, čašću koja mu je ukazana. Skromni slikar priča jednostavno, bez mistike i patetike, te o nastanku svog dela kaže samo da je Pavla počeo slikati „jer ga je voleo".
- Slikao sam uljem na platnu, na osnovu raznih fotografija patrijarha. Bilo mi je potrebno otprilike mesec dana da završim sliku. Ispala je baš kako sam želeo - kaže Ivan.
Portret je odmah počeo da privlači pažnju. Sveštenik iz Sremčice zadrhtao je pred njim, tvrdeći da patrijarh „izgleda kao živ". Budući zadovoljan radom, Ivan je poželeo da ga pokloni svom duhovnom uzoru. Napisao je posvetu, a njegov sin pozvao je VMA, gde su mu obećali da će Ivana primiti u posetu.
- Otišao sam u VMA na Uskrs. Pustili su me na 14. sprat, gde je patrijarh ležao, ali nisam mogao da ga vidim, jer je bio osetljivog zdravlja i zbog toga veoma žalim. Bolničarka je preuzela sliku - seća se slikar.
Ivan dugo nije znao za čast koju je doživeo. Saznao je da je njegovo platno jedino koje je krasilo patrijarhovo poslednje boravište tek kada su njegovi prijatelji iz Crne Gore videli fotografiju Pavlove sobe u novinama i pozvali ga da mu čestitaju.
- Ne mogu vam opisati kako sam se osećao kada sam video svoj rad iznad tog velikog čoveka, čoveka koji je imao nešto neobjašnjivo što ga je izdvajalo od drugih - priča slikar i dalje ganut. Ivan se osvrnuo po ateljeu, gledajući svoje sabrano životno delo, slike koje su se nalazile po svim zidovima i svuda po podu, gradske i seoske pejzaže, mrtve prirode, portrete, istorijske motive i druga platna kojima se svakako može ponositi.
- Slikam 30 godina, ali sa ovom se čašću i zadovoljstvom nikad nijedna neće moći meriti - kaže Ivan Nakić.
.jpg)
